Zašto se javljaju napadi besa i kako da reagujete

Mala deca i predškolci često imaju napade besa. Na taj način izlaze na kraj sa snažnim emocijama. Biće od pomoći da naučite da prepoznajete osećanja svog deteta i izbegavate situacije koje kod njega izazivaju bes. 

Napadi besa se manifestuju na najrazličitije načine.

Oni mogu biti spektakularne eksplozije besa, frustracije i nekontrolisanog ponašanja. Tada vaše dete izgubi kontrolu i plače, vrišti, ukruti noge i ruke, izvija leđa, šutira, pada na zemlju, mlatara rukama ili beži. U nekim slučajevima, kao deo napada besa, deca zadržavaju vazduh, povraćaju, lome stvari ili su agresivna.

Zašto dolazi do napada besa

Napadi besa su česta pojava kod dece uzrasta između jedne i tri godine jer se društvene i emocionalne veštine u ovom periodu tek razvijaju. Deca često ne umeju da izraze snažne emocije rečima. Ona istovremeno žele više samostalnosti, a plaše se odvajanja od vas. Uz to, počinju da shvataju da mogu da utiču na svet oko sebe.

Napadi besa su zapravo jedan od načina na koji mala deca izražavaju osećanja, upravljaju njima, pokušavaju da razumeju ono što se oko njih dešava i to promene.

Starija deca takođe mogu imati napade besa. Do njih dolazi ako nisu naučila prikladne načine da izraze i upravljaju osećanjima, ili samo sporije od drugih razvijaju samoregulaciju.

U slučaju male i starije dece česti uzroci napada besa su:

• Temperament – utiče na brzinu i jačinu reakcije dece na događaje koji ih frustriraju. Deca koja se lako iznerviraju verovatno će češće imati napade besa.
• Stres, glad, umor i preterana stimulacija – sve ovo detetu otežava izražavanje i upravljanje osećanjima i ponašanjem.
• Situacije sa kojima deca ne mogu da se izbore – malo dete će se teško izboriti sa svojim osećanjima ako mu starije dete uzme igračku.
• Snažne emocije – briga, strah, stid i bes mogu da preopterete decu.

Samoregulacija je sposobnost osobe da razume svoje ponašanje i reakcije i upravlja njima. Deca počinju da razvijaju samoregulaciju sa oko 12 meseci. Dete dok raste, postaje sve sposobnije da reguliše svoje reakcije i da se umiri kada se desi nešto uznemirujuće. Kao rezultat toga, dete sve ređe ima napade besa.

Šta raditi sa napadima besa

Evo šta možete da preduzmete kako biste izbegli napade besa kod deteta:

• Smanjite stres. Umorna, gladna i preterano stimulisana deca ćešće imaju napade besa.
• Naučite da prepoznajete osećanja svog deteta i nastupanje snažnih emocija. U tom slučaju možete sa detetom da razgovarate o tome šta mu se dešava i da mu pomognete da izađe na kraj sa komplikovanim osećanjima. Druga opcija je da mu na vreme skrenete pažnju na nešto drugo.
• Otkrijte šta kod deteta izaziva napade besa. Na primer, dete može da ima napade besa kada idete u kupovinu. U tom slučaju probajte da se unapred pripremite da promenite okruženje kako biste izbegli napad besa. Recimo, možda pomogne ako u kupovinu idete nakon što je dete spavalo ili užinalo.
• Pričajte o emocijama sa svojim detetom. Ako se dete bori sa komplikovanim osećanjima, podstaknite ga da kaže naglas šta oseća i zašto. Na primer: „Da li si bacio igračku zato što ne radi? Je l’ te to naljutilo? Šta si drugo mogao da uradiš?“.

Ponekad do napada besa dolazi bez obzira na sve što preduzmete kako biste to izbegli. Evo nekih saveta kako da se izborite sa napadima besa:

• Ostanite mirni (ili se pretvarajte da ste mirni!). Ako vam je potrebno, izdvojte se iz situacije na trenutak. Ukoliko se naljutite, samo ćete pogoršati situaciju i za vas i za dete. Ako morate da govorite, trudite se da vam glas ostane smiren i sve što radite neka bude sa razlogom i lagano.
• Prihvatite da je detetu teško. Na primer: „Baš nas nervira kad sladoled ispadne iz korneta, zar ne?“. Na taj način sprečavate da ponašanje postane još gore i detetu dajete šansu da samo podesi svoje emocije.
• Sačekajte da napad besa prođe. Budite uz svoje dete. Važno je da ono zna da ste tu, ali nemojte pokušavati da ga umirite ili da mu skrenete pažnju. Ako je napad besa već nastupio, za to je kasno.
• Kada je neophodno, preuzmite kontrolu. Ako do napada besa dođe zato što dete nešto želi, nemojte mu to dati. Ako dete nešto ne želi da uradi, sami procenite kako da postupite. Na primer, ako dete neće da izađe iz kade, sigurnije je da ispraznite kadu nego da dete izvadite iz vode.
• Neka vaš pristup rešavanju napada besa uvek bude smiren i ujednačen. Ako napade besa rešavate tako što detetu ponekad date ono šta želi, a ponekad ne, problem može da se pogorša.

Kada je dete dobro, za nagradu ga entuzijastično pohvalite. Recimo, kada prepozna komplikovano osećanje kao što je ljutnja ili uspe da se smiri pre nego što napad besa nastupi.

Napadi besa kod predškolaca i dece koja su krenula u školu

Sve savete koje smo gore naveli možete primeniti kako biste regulisali napade besa kod predškolaca i dece koja su krenula u školu.

U ovom uzrastu deca bolje razumeju da svojim delima utiču na okruženje, odnosno da za njihova dela postoje i posledice. To znači da ponekad možete koristiti posledice kako biste upravljali ponašanjem deteta.

Jako je bitno da pazite da slučajno ne nagradite napad besa. Na primer, ako dete dobije napad besa zato što nećete da mu kupite lizalicu, a zatim mu ipak kupite lizalicu – time ste nagradili napad besa. Ako se derete ili molite dete da prestane kada ima napad besa, i to može biti nagrada! Dete doživljava kao uspeh to što vam je privuklo pažnju.

Kako izaći na kraj sa napadima besa

Napadi besa mogu biti iscrpljujući i stresni. Ponekad ćete imati potrebu da odmah odreagujete kako biste prekinuli napad besa. Ali ako je bezbedno, može vam pomoći da se nakratko distancirate kako biste odlučili kako da reagujete.

Evo nekih saveta kako da ostanete smireni i postupite razumno:

• Napravite strategiju za rešavanje napada besa. Osmislite jasan plan kako ćete reagovati na napad besa u bilo kojoj situaciji. Kada dođe do napada besa, fokusirajte se na realizaciju svog plana.
• Prihvatite da emocije svog deteta ne možete kontrolisati umesto njega, već da možete da se pobrinete da dete bude bezbedno i da utičete na njegovo ponašanje kako biste izbegli pojavu napada besa u budućnosti.
• Prihvatite da je za promenu potrebno vreme. Dete mora još dosta da poraste kako bi napadi besa potpuno nestali. Razvijanje i vežbanje veštine samoregulacije je proces koji se uči kroz ceo život.
• Nemojte misliti da dete besni namerno ili zato što hoće da vam napakosti. Kod dece napadi besa nisu planirani – oni su rezultat loše navike ili trenutnog nedostatka veštine da se izbore sa određenim situacijama.
• Ostanite raspoloženi, ali se nikako nemojte smejati napadima besa! Dete to može shvatiti kao nagradu ili ga može još više uznemiriti, ako pomisli da ga ismevate.
• Ako vas drugi ljudi gledaju popreko, ignorišite ih. Oni ili nemaju decu ili su im deca porasla, pa su zaboravili kako to izgleda.

Nemojte misliti da ste loš roditelj zato što vaše dete ima napade besa. Sva deca ih imaju. Umesto toga, fokusirajte se na rešavanje napada besa i zapamtite da ste samo čovek i da je u redu da učite na sopstvenim greškama.