Ključne tačke
- Nasilje nikada nije opravdano.
- Ponekad je teško uočiti nasilje nad decom i tinejdžerima sa autizmom. Ali treba da se potrudimo da uočimo fizičke i emocionalne znake, kao i promene u ponašanju.
- Deci koja trpe vršnjačko nasilje potrebni su pomoć, ljubav i podrška kako u školi, tako i kod kuće.
- Veoma je važno raditi sa školama na sprečavanju pojave vršnjačkog nasilja.
Vršnjačko nasilje: Kako utiče na decu i tinejdžere sa autizmom?
Kada su neka deca neprekidno meta zadirkivanja, kada se zadirkivanje sprovodi sa ciljem da se zaista povrede njihova osećanja ili kada su u potpunosti izostavljena iz igara ili drugih zajedničkih aktivnosti – tada govorimo o pojavi vršnjačkog nasilja.
Primeri vršnjačkog nasilja su sledeći:
- govoriti loše stvari o nekome, vređati ih ili širiti zlurade priče o njima
- ne uključivati određene osobe u aktivnosti
- udaranje ili guranje dece ili uzimanje njihovih stvari.
Deca sa poremećajima iz spektra autizma su pod posebnim rizikom od vršnjačkog nasilja. To može uticati na njihovo samopouzdanje, mentalno zdravlje, socijalne veštine i napredak u školi.
Ukoliko vaše dete trpi nasilje, potrebni su mu pomoć, ljubav i podrška kako u školi, tako i kod kuće. Vaše dete, takođe, treba da zna da ćete sarađivati sa školom na tome da se to nasilje spreči.
Znaci koji pokazuju da deca i tinejdžeri sa auitizmom trpe nasilje
Nekada može da bude teško da se uoči vršnjačko nasilje, pogotovu nad decom sa poremećajima iz autističnog spektra. Oni mogu da imaju snižene verbalne veštine (govor) ili ne znaju kako da saopšte ono što im se dešava.
Takođe, deca možda nekada ni ne shvataju da se nad njima vrši nasilje, pogotovu kada je u pitanju indirektno nasilje. S druge strane, deca sa autizmom mogu nekada pomisliti da ih neko dete maltretira, a ono samo pokušava da sa njima razgovara i da se igra.
Ne postoji jedinstveni način za otkrivanje vršnjačkog nasilja nad decom. Način na koji će deca reagovati, zavisi od toga koliko je nasilje izraženo, ali i od njihove ličnosti. Međutim, postoje određeni znaci koji se javljaju kod dece sa autizmom.
Fizički znaci
Vaše dete će možda:
- imati modrice, posekotine ili ogrebotine nepoznatog porekla
- doći kući bez nekog svog predmeta ili sa oštećenom odećom
- doći kući gladno.
Znaci u ponašanju
Vaše dete će možda:
- odbijati da ide u školu
- plašiti se da pešači ili da ode autobusom u školu
- početi da dobija lošije ocene.
Emocionalni znaci
Vaše dete će možda:
- imati košmare
- dosta plakati
- biti više ljuto ili agresivno nego inače
- imati promene raspoloženja
- odbijati da razgovara o tome šta nije u redu
- biti nervozno
- činiti se povučenim
Drugi znaci
Vaše dete će možda:
- reći da se ne oseća dobro ili da ga boli stomak
- promeniti svoje navike pri jelu i spavanju
- početi da maltretira druge.
Razgovor sa decom i tinejdžerima sa autizmom o vršnjačkom nasilju
Ukoliko sumnjate na to da vaše dete trpi vršnjačko nasilje, možete da pokušate da saznate šta se dešava tako što ćete pažljivo slušati svoje dete i popričati sa njim. Kada saznate više o tome, možete da preduzmete neke korake sa školom i možete da pomognete svom detetu da se odupre takvom nasilju. Smiren i otvoren razgovor sa vama, pomoći će detetu da se oseća voljeno i podržano.
Takođe, možete pitati svoje dete da li ga je neko ili nešto rastužilo. Ukoliko vaše dete ima ograničen govor, možete ga zamoliti da vam nacrta nešto, ili da pokaže slike ili crteže kako bi vam ukazalo na to šta ga muči.
Vremenska linija sa osećanjima može vam pomoći u tome da shvatite kako se vaše dete osećalo tokom različitih aktivnosti tog dana. Možete napraviti vremensku liniju sa hronološki poređanim događajima tog dana. Dajte detetu slike srećnog, tužnog i ljutog lica. Počnite od jutra, pročitajte aktivnost i neka vaše dete odabere lice koje pokazuje kako se osećalo u tom trenutku.
Saradnja sa školama radi sprečavanja nasilništva
Ukoliko se nad vašim detetom vrši nasilje, što pre potražite pomoć od škole. U školama često postoje timovi za borbu protiv vršnjačkog nasilja. Učitelji i nastavnici vašeg deteta prošli su obuku za uočavanje i reagovanje na nasilje. Oni će sarađivati sa vama kako bi se sprečilo dalje nasilništvo.
Prvo treba zakazati sastanak sa nastavnikom vašeg deteta, ili administrativnim osobljem škole, psihologom ili pedagogom. Sastanak će biti svrsishodniji ukoliko svoje zabrinutosti možete da izrazite smireno, stoga razmislite o tome šta biste voleli da kažete pre nego što dođete na sastanak.
Na sastanku možete objasniti kako ta dešavanja utiču na vaše dete i saznati kakvo je viđenje škole. Sarađujući sa osobljem škole, možete utvrditi vremena, mesta, učenike ili aktivnosti koji vaše dete mogu dovesti u rizik od nasilništva.
Možete se raspitati o strategijama za uočavanje i sprečavanje vršnjačkog naselja. Na primer, možda postoje:
- mesta gde bi deca mogla da ručaju na miru, poput biblioteke ili šahovskog kluba
- sigurna mesta pod nadzorom gde bi deca mogla da odu ukoliko im je to potrebno
- član osoblja koji je zadužen za to da mu deca prijave nasilje i kutija za ostavljanje poruka, koju mogu da koriste ukoliko ne žele da razgovaraju usmeno ni sa kim
- program za promovisanje svesti o autizmu
- programi za pomoć deci sa autizmom da razviju socijalne veštine i veštine igre
- grupne aktivnosti koje uključuju decu sa autizmom i potpomažu socijalizaciju
- sistem vršnjačke podrške.
Pre nego što završite sastanak, napravite plan kako ćete, zajedno sa školskim osobljem, da postupite u nekoj konkretnoj situaciji.
Pružanje podrške deci i tinejdžerima sa autizmom kod kuće
Ukoliko vaše dete doživljava vršnjačko nasilje u školi, potrebne su mu podrška i ljubav kod kuće. Ono, takođe, treba da zna da to nije njegova krivica i da ćete vi pomoći da se reši taj problem.
Ako procenite da je moguće, važno je da pomognete svom detetu da shvati šta je to vršnjačko nasilje. Na primer, možete glumiti situacije sa različitim ulogama ili pomoću stripova/vizuelnih pomagala ili sličica objasniti detetu koja je razlika između vršnjačkog nasilja i nezgoda ili nerazumevanja. Socijalne priče, takođe, mogu da pomognu.
Veoma je važno da vaše dete može da pobegne od vršnjačkog nasilja. Možete dati detetu spisak pravila koje treba da ispoštuje – na primer, nasmeši se, govori, hodaj i reci odrasloj osobi. Dete može sa sobom da ima karticu koja će ga podsetiti na to šta treba da uradi i kome treba da se obrati ukoliko trpi vršnjačko nasilje. Možete napisati i reči kojima treba da se obrati nastavniku, ili belešku koju može da ubaci u kutiju za ostavljanje anonimnih poruka.
Proverite da li vaše dete zna gde se nalaze sigurna mesta u školi. Mapa škole, sa označenim sigurnim mestima, može pomoći vašem detetu da vizualizuje kuda da ide.
Rad na socijalnim veštinama vašeg deteta može mu pomoći da zna šta treba da uradi u različitim situacijama i da mu pruži mehanizme da se sa tim nosi. Na primer, možete se pobrinuti da vaše dete ume da kaže „Stani – ne sviđa mi se to” i da se obrati nastavniku ukoliko trpi nasilje.
Drugovi koji ga podržavaju takođe mogu da zaštite vaše dete od vršnjačkog nasilja. Organizovanjem druženja van škole ili drugih društvenih aktivnosti, možete pomoći svom detetu da razvije prijateljstva sa decom u školi i van nje.
Šta učiniti ako deca i tinejdžeri sa autizmom vrše nasilje nad drugima?
Ponekad socijalne i emocionalne poteškoće koje deca sa autizmom doživljavaju prouzrokuju njihovo nasilničko ponašanje.
Evo šta možete da uradite ukoliko mislite da se vaše dete nasilno ponaša prema drugima:
- Naučite dete šta je to vršnjačko nasilje. Pomozite mu da razume da ismevanje ljudi i njihovo odbacivanje može da bude nasilničko ponašanje.
- Utvrdite šta izaziva problem i probajte da saznate zašto se vaše dete ponaša tako. Možda ćete morati da mu pomognete da nauči da se drugačije ponaša. Na primer, zamolite odraslu osobu da pomogne vašem detetu u učestvovanju u određenim aktivnostima. Nastavnik vašeg deteta, stručna podrška ili psiholog mogu vam pomoći u tome.
- Razgovarajte sa osobljem škole o njihovoj proceduri u slučaju vršnjačkog nasilja. Pitajte šta možete da učinite od kuće da potpomognete tu proceduru. Redovno zovite školu da biste proverili kako vam se dete ponaša i šta još možete da uradite kako biste pomogli.
- Pomozite svom detetu da razvije socijalne veštine. To će mu pomoći da razume društvena pravila i kako njegovo ponašanje utiče na druge. Razgovarajte sa stručnjacima koji rade sa vašim detetom u vezi sa podrškom koja bi mu pomogla.
- Nagradite društveno prilagođeno ponašanje svog deteta – na primer njegovu/njenu spremnost da čeka na svoj red. Takođe, predstavite jasne posledice nasilničkog ponašanja. Na primer, ako vaše dete nekome ne dozvoljava da učestvuje u aktivnosti, možda će i ono morati da je propusti.
Neka deca vrše nasilje zato što su bila žrtve nasilja. Slušajte svoj dete kako biste uočili znake da li ono trpi vršnjačko nasilje.
Ostavi komentar