Vodič za mlade sa PSA: Osećaj uznemirenosti, i kako da se nosimo sa tim osećajem - Beogradski Psihološki Centar
Vodič za mlade sa PSA: Osećaj uznemirenosti, i kako da se nosimo sa tim osećajem

ŠTA JE TO UZNEMIRENOST?

Da bismo umeli bolje da kontrolišemo uznemirenost i lakše upravljamo svojim ponašanjem kada nas ovo osećanje obuzme, važno je da znamo kako da ga prepoznamo kod sebe i drugih.

Postoji puno naziva koji se koriste za uznemirenost: zabrinutost, anksioznost, nervoza, napetost, stres.

Uznemirenost je normalna reakcija na situaciju koja nas zabrinjava ili koju doživljavamo kao opasnost. Ne moramo da se plašimo svoje uznemirenosti jer je ona uobičajena reakcija i ukazuje nam da se nalazimo u nekoj situaciji koja nas brine.

Uznemirenost možemo da osetimo bilo da se radi o stvarnoj ili zamišljenoj situaciji. To je sastavni deo života i povremeno je svi osećamo.

Svi doživljamo anksioznost s vremena na vreme kada se nalazimo u stresnim situacijama, na primer kada imamo neki važan sastanak, kada izlazimo na ispit, kada idemo na pregled kod lekara ili  čekamo rezultate pregleda,. Mi tada često brinemo kakav će biti ishod i kako će to uticati na naš život.

Uznemirenost možemo da prepoznamo  na osnovu nekih tipičnih znakova ili kako često kažemo – „simptoma“ .Ovde se nalaze neki od simptoma koji se javljaju i koje osećamo kada smo uznemireni.

Slika je preuzeta sa sajta https://omnescentar.com/

Kada smo uznemireni, često se dešava da nam se pojača ili smanji apetit, da nam srce ubrzano kuca, da nam se znoje dlanovi ili da ne možemo da zaspimo.

Sve su to SIMPTOMI UZNEMIRENOSTI  u situaciji koja nas brine. Najčešće, anksioznost će nestati ili se značajno smanjiti kada ove situacije prestanu. Međutim, kada je anksioznost ili uznemirenost stalno prisutna ona može da nam smeta da obavljamo svakodnevne aktivnosti, ne pomaže nam da rešimo neki problem koji imamo, nego nas naprotiv – blokira.

KAKO DA PREPOZNAMO MISLI KOJE NAS UZNEMIRAVAJU?

Nakon što uspemo da prepoznamo simptome uznemirenosti, mi tada prepoznajemo šta se dešava sa našim telom. A sada treba pokušati da otkrijemo o čemu mi to razmišljamo kada smo uznemireni i kako da prepoznamo MISLI koje nas uznemiravaju.

Uznemirujuće misli nas podstiču da se osećamo anskiozno, da iščekujemo kao da će se nešto loše desiti ili da osećamo kao da smo manje vredni… Naša negativna predviđanja nas mogu u velikoj meri učiniti zabrinutima, čak i onda kada ne postoji veliki razlog za brigu. Ta briga može da nas navede da izbegavamo aktivnosti koje nam prijaju ili su nam zabavne!

Na primer, možemo da izbegavamo da krenemo na sekciju likovnog ili sekciju plesa zato što mislimo da ćemo se tamo osramotiti ili mislimo za sebe da nismo dovoljno talentovani, i da nakon toga niko neće želeti da se druži sa nama…

Zapravo, to uopšte ne mora da bude tako – na likovnoj sekciji možemo da upoznamo neke nove prijatelje, možda i budućeg emotivnog partnera, i možemo se jako lepo osećati dok crtamo i družimo se!

KAKO DA PREPOZNAMO MISLI KOJE NAS SMIRUJU

Sledeći korak u smanjivanju anksioznosti je da pronađemo smirujuće misli. To su misli na koje treba da se fokusiramo kako bismo se suprotstavili mislima koje nas uznemiruju. Umirujući efekat može da ima razgovor sa nama bliskom i važnom osobom, a takođe možemo i sami da se opustimo uz pomoć ovih smirujućih misli.

Kako ovo funkcioniše:

Misao koja me uznemirava – “Loše sam uradio kontrolni, dobiću jedinicu, ponavljaću razred”.

Misao koja me smiruje – “Jedna loša ocena ne znači da će i zaključna ocena biti loša. Svaka ocena se može popraviti. Naučiću za sledeći put i javiću se da popravim ocenu”.

Kada smo uznemireni zbog neke situacije, treba da pokušamo da razmislimo da li je ta situacija baš toliko strašna koliko nam se čini u prvi mah, i da li postoji realan razlog da se toliko plašimo?

Foto: Pixabay.com

Nakon toga, cilj je da sami osmislimo koja misao bi mogla da nas umiri i onda se fokusiramo na nju.

SUOČAVANJE SA STRAHOM

Važno je da napravimo razliku između strahova od životno ugrožavajućih situacija (npr: strah od požara, strah od poplave, strah od zemljotresa), i strahova od situacija koje su sastavni deo našeg života (strah od kontrolnih zadataka, od ispitivanja, od odbijanja, od upoznavanja novih ljudi, itd).

Zašto je bitno da se suočimo sa ovim svakodnevnim strahovima?

Zamislite da se svaki dan plašimo kontrolnih zadataka,ili razgovora sa nepoznatim ljudima. .. Bilo bi nam jako naporno i ne bismo se osećali prijatno. Zato je važno da se sa njima suočimo jer ćemo samo tako moći da ih pobedimo. Svako od nas ima različite strahove i svi se unekoj meri plašimo pojedinih uobičajenih životnih situacija.

Kako funkcioniše suočavanje sa strahom?

Bitno je da suočavanje sa strahom bude postepeno, korak po korak. Cilj je da se sve više približavamo onome  od čega strepimo i  da se na taj način postepeno navikavamo na  situaciju koja nas uznemirava, Postepenim privikavanjem će situacija koja nas uznemirava sve manje delovati zastrašujuća.

PRIMER Jedna devojka se plašila vode i plivanja.

Prvi korak je bio da ona jedan dan samo dodje na bazen i posmatra kako drugi ljudi plivaju.
Drugi korak je podrazumevao da devojka sedne na ivicu bazena i samo stavi noge u vodu.
Treći korak je bio da udje do kolena u vodu.
Četvrti korak podrazumevao je da devojka uđe u vodu do ramena.

Posle toga je ta  devojka počela polako da uči da pliva i oslobodila se straha od plivanja.

Sistem suočavanja sa strahom koji zovemo „korak po korak“ možemo da primenimo na bilo koji strah koji nas muči. Naravno, ne treba da očekujemo da će sve biti odmah lako. Ipak, ako skupimo hrabrost i pokušamo – postoje velike šanse da ćemo pobediti svoj strah i da ćemo značajno poboljšati naš svakodnevni život!

TEHNIKE ZA SMIRIVANJE UZNEMIRENOSTI

Navešćemo nekoliko tehnika koje pomažu kada smo uznemireni

  • razmišljanje o stvarima koje volimo da radimo

Možemo da se sklonimo na neko tiho mesto i da razmišljamo o lepim stvarima koje volimo (o putovanjima, druženjima sa nama dragim ljudima, o umetnosti, muzici, prirodi…)

  • slušanje muzike, šetnja, trčanje, tuširanje
  • aplikacija Headspace – tehnika za smirivanje u trenutku uz pomoć muzike i govora
  • tehnika pet prstiju 
    Ova tehnika je jako dobra ukoliko smo trenutno uznemireni i ne možemo da se smirimo. Koristimo šaku jedne ruke, polako brojimo do 5 i savijamo prst po prst, trudimo se da ne razmišljamo o situaciji koja nas je uznemirila, već o nečemu lepom. Na početku zamislimo da je palac naša uznemirenost, duboko udahnemo, njega prvo savijemo u šaci i počnemo sa brojanjem (kao da pokazujemo četiri prsta sa jednom šakom). Zatim, savijemo kažiprst preko palca i nastavimo sa brojanjem, nakon svakog brojanja duboko udahnemo. Na isti način uradimo i sa preostala 3 prsta. Ukoliko nam ne pomogne odmah da se smirimo, možemo sve da ponovimo koristeći istu tehniku sa drugom šakom.
  • ČEK LISTA protiv uznemirenosti – ova lista nam služi kao podsetnik šta treba da uradimo kako bismo se smirili kada smo uznemireni. Ček listu možemo da odštampamo i imamo je sa sobom gde god da idemo (možemo je držati u džepu ili torbi, u telefonu, na radnom stolu…)
    Slika je preuzeta sa www.woryynotes.com (Pinterest) i prevedena od strane autora teksta

    Mnogi ljudi imaju problem sa uznemirenošću. Velika je verovatnoća da u našem okruženju, među našim prijateljima, postoje ljudi koji su isto uznemireni kao i mi zbog sličnih ili istih situacija.  Ne treba da se stidimo ovog osećanja, kao ni jednog drugog! Postoje načini da sebi pomognemo i olakšamo, a ako nas ponekad ovo osećanje i savlada, treba da znamo da nismo sami – tako je i sa drugim ljudima.

     

    Tekst priredile: Studentkinje četvrte godine Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, smera Specijalna edukacija i rehabilitacija osoba sa teškoćama u mentalnom razvoju, Aleksandra Pavković i Ana Radić.

    Literatura: Fred Frankel, Jeffrey J.Wood (2011); Social Skills Success for Students with Autism/Asperger’s; Helping Adolescents on the Spectrum to Fit In

 

 

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena