Sedam (ne)običnih aktvnosti za sedam (ne)običnih dana - Beogradski Psihološki Centar
Sedam (ne)običnih aktvnosti za sedam (ne)običnih dana

 

Način na koji dete misli, dela, povezuje se sa drugima, uči, otkriva sebe i svet koji ga okružuje, je IGRA. Takođe, dete je aktivan i ravnopravan učesnik porodice i zajednice, moćno i snažno biće, sposobno da preuzme odgovornost za sebe i da bude „vođa“ svog razvoja. Imajući to u vidu, predlažemo vam da igru uključite u svakodnevne aktivnosti koje kao porodica radite, kao i da se prepustite igrovnim aktivnostima koje iniciraju vaša deca. Ovo će takođe ojačati vašu vezu, doprineti osećaju sigurnosti kod dece, kao i osećaju zadovoljstva svih vas. Pratite dečje signale, interesovanja i potrebe. Vi najbolje poznajete svoje dete!

To naravno ne znači da treba da „animirate“ svoje dete ceo dan, naprotiv. Internet je ovih dana prepun veoma lepih i kreativnih aktivnosti koje možete isprobati zajedno sa decom, i podržavamo vas u tome da istražite mnoge ideje koje stoje na raspolaganju, ali i da zavirite u kreativni, razgirani kutak uma koji svako od nas ima i da sami osmislite još zanimljvije i originalnije igre, koje će za vašu porodicu biti pun pogodak.

U ovom tekstu, pokušaćemo da vas podsetimo nekih vrlo jednostavnih igrovnih aktivnosti i nekih veoma svakodnevnih mogućnosti za pravi igrovni „festival“ u trajanju od nedelju dana. One nisu samo za decu,  niti su samo „igre“. One su deo našeg svakodnevnog života – odigravaju se u kuhinji, dnevnoj sobi, terasi, dok kuvamo, dok posmatramo i istražujemo svet oko sebe, dok mislimo i osećamo. Jer svi smo mi i naučnici i umetnici, i društvena bića koja se povezuju kroz reč, osećanje, dodir, crtež, misao, asocijaciju…Prepustite se mašti (i svojoj deci) i od svakodnevne rutine napravite igru, istraživački eksperiment, umetničko delo, ili avanturistički pohod.

Naravno, akrivnosti možete modifikovati prema uzrastu, interesovanju i temperamentu vas i vaše dece i vašem porodičnom stilu.

  1. Umesite hleb/igrajte se sa testom

Rad sa testom aktivira čula i deluje umirujuće. Sa starijom, školskom decom možete na vrlo kontekstualizovan način da uvedete pojmove težine i zapremine ili da provežbavate merenje, zapisivanje brojeva i slova. Takođe, kroz aktivnost se neguje i vežba strpljenje i planiranje.

Jedan deo testa možete da odvojite za mlađu decu i date im da ga koriste poput plastelina. Ne moraju ništa „posebno“ da naprave, dete u ovoj aktivnosti treba da ima vođstvo i punu slobodu, a svakako na kraju njegov „proizvod“ možete ispeći u rerni, a onda i obojiti i ukrasiti. Možete koristiti vodene boje i četkice, sundjerčiće, prstiće, tupfere, a možete i pre pečenja obojiti testo prirodnim bojama. To mogu biti sirup od cvekle, maline, višnje iz zamrzivača, spanać ili ljubičasti kupus (usput možete napraviti i ukusan frape ili Smoothy). Pustite mašti na volju. Napravite bezoblično šareno čudovištance… Ili koristite modlice za kolače. Možete napraviti i izložbu koju ćete ovekovečiti kamerom, i onda podeliti sa prijateljima i širom porodicom.

Vaš tinejdžer može da se uključi na razne načine – na primer, da pronađe neki drugačiji recept, da preračuna kalorije, da ovekoveči kamerom ceo događaj ili da napravi „reportažu“ o ovoj aktivnosti. U svakom slučaju, najbolje je da pitate dete i proverite na koji način bi želelo da se uključi. Možda njegov ili njen zadatak može da bude da određenim danima on/ona bude ta osoba koja pravi doručak za celu porodicu. Ukoliko ovakva aktivnost nije u „fazonu“ vašeg tinejdžera , budite spremni da čujete njegove predloge i da budete otvoreni za sugestije. Osluškujte potrebe svoje dece. Unesite proleće u kuću.

2. Unesite proleće u kuću

Dobra aktivnost sa decom može biti baštovanstvo. Ukoliko već imate terasu sa cvećem ili kućne biljke, uključite decu u brigu o biljkama – deca mogu da zalivaju, presađuju, uklanjaju suve listiće, praktično sve što i vi radite.

Takođe, možete sa decom posaditi neko seme koje brzo klija. To može biti, na primer, pasulj. Dovoljno je da zrno pasulja stavite u vaticu natopljenu vodom ili u ljusku od jajeta sa malo zemlje, i potom ga stavite na toplo ili osunčano mesto. Redovno zalivajte i već za nekoliko dana moći ćete da pratite kako seme raste.  Baštenske aktivnosti su dobre za decu jer angažuju sva čula – dete može da dodirne biljku, zemlju, pomiriše, izbroji latice i listove, ili prouči kako biljka izgleda. Takođe, kroz baštenske aktivnosti deca razvijaju veštinu i preciznost prstića, a ona malo starija se mogu uključiti u razgovore o naučnim koceptima i zdravoj ishrani. Kroz brigu o biljakama deca uče o odgovornosti, strpljenju, planiranju i organizaciji. Zajednički rad podstiče povezanost i odnose u porodici.

Za stariju decu, predškolce i školarce, možete svakog dana u isto vreme da uslikate koliko je vaš pasulj porastao – posle možete napraviti kolaž kao mali eksperiment iz biologije.

3. Veče društvenih igara

Setite se starih dobrih društvenih igara – monopola, zanimljive geografije, podmornice, iks/oks, pantomime, asocijacije… Napravite veče društvenih igara.  Kroz društvene igre deca uče o kooperaciji i timskom radu, samostalnosti, odlučivanju. Takođe, kroz društvene igre se podstiče mašta, kreativnost, fleksibilnosti i prilagođavanje, a najvažnije, porodica se zbližava i povezuje kroz aktivnosti koje su zajedničke i zabavne. Smeh i osećaj rasterećenosti blagotvorno će uticati na sve članove porodice i može vam dati priliku da rekuperirate svoje psihološke snage. 

Za mlađe uzraste, dobra društvena igra može biti slaganje slagalice sa manjim brojem elemenata (pogledajte tekst Slaganje slagalica – napraviti link), Čoveče ne ljuti se, ili igra Memorije (takođe vodite računa da broj elemenata/parova bude takav da deca mogu da dožive uspeh).  Možete i sami napraviti svoju igru memorije.

Pictionery/igra crtanja je idealna porodična igra sa mnogo smeha (deca 6+). Podelite se u dva tima. Dajte svakome po 10 papirića. Na papirićima zapišite po jedan pojam (životinje, predmeti, za tinejžere mogu i apstraktni pojmovi). Papiriće ubacite u šešir i promešajte. Imenujte jednu osobu sudijom, da sa štopericom kontroliše vreme. Sada nastupaju timovi. Jedan član tima izvlači pojam iz šešira i mora u roku od jednog minuta da ga predstavi crtežom. Njegov tim pokušava da pogodi o kom pojmu se radi. Ukoliko

uspe da nacrta za manje od jednog minuta, i njegov tim pogodi pravu reč, može da izvuče još papirića. Kada istekne minut, nastupa drugi tim. Na kraju se sabiraju razultati. Igra razvija finu motoriku, podstiče asocijativno mišljenje, analizu i sintezu, kreativno razmišljanje, ali pre svega doprinosi raspoloženju uz mnogo smeha. Kada ste zadnji put probali da nacrtate slona ili blicikl – iznenadiće vas rezultati, a ako sve crtate na jednom velikom papiru, posle ga možete okačiti na zid u dečjoj sobi kao svojevrstan zajednički umetnički kolaž – koji će sigurno i naknadno izazivate salve smeha i kod vas i kod dece.  Uslikajte i podelite sa širom porodicom.

 

4. Raspevani/razigrani 

Muzika je lek.  Odvojte deo dana za slušanje muzike i plesanje –  i jedno i drugo snažno i blagotvorno deluju na organizam i mentalno zdravlje.

Kakvu muziku volite da slušate? Pustite svojoj deci neke različite muzičke pravce ili muzičke grupe koje ste voleli i slušali. Pitajte njih da vam ona puste pesmu ili muzički spot koji vole.  Potrebno je vrlo malo prostora u dnevnoj sobi da napravite pravi podijum i da zaplešete. Sećate se muzičkih stolica?

Ovo je aktivnost za sve od 0-109 godina.

5. Igre razmrdavanja

Iako na prvi pogled deluju da ove igre angažuju samo telo, deca uvek uče celovito, i ovakve igre su prilika da se razvijaju u svim aspektima razvoja – socijalnom, emocionalnom, jezičkom i intelektulnom. Da kažemo svakodnevnim jezikom, dok se igrate, skakućete i trčite, deca se sa vama povezuju, pričaju, uče nove pojmove, emotivno razmenjuju, uče da podnose “poraz”, uče da dožive pobedu i uspeh, razvijaju osećaj o sebi i drugima i svojim osećanjima, koncentrišu se i paze, donose odluke i “rešavaju” probleme…

Dan-noć Kada kažete Dan, deca ustaju, kada kažete Noć, deca treba da čučnu. Ko pogreši može dobiti zabavan “kazneni” zadatak – da skakuće na jednoj nozi, da obiđe sobu na prstićima ili petama, da se provuče ispod stola, da stoji na jednoj nozi dok broji do 10, da hoda kao maca/zeka/zmija/dinosaurus… Slična ovoj je igra Leti-leti. Kada kažete životinju/predmet koji leti, deca treba da podignu ruke visoko, a kada kažete pojam koji ne leti, treba da spuste ruke pored tela.

Toplo-hladno. Sakrijte predmet u kući i tragače navodite u traženju izgovarajući reč “toplo” kada se približe skrovitom mestu ili “hladno” kada se udalje. Varirajte i dodajte i pojmove poput – zima, ledeno (kada su baš daleko) ili vruće, vrelo (kada su jako blizu skrivenom predmetu)

Raspar čarape. Izvadite čarape svih ukućana, razdvojte parove i pobacajte po kući. Napravite takmičenje ko će da pronađe i spoji što više parova.

Za starije uzraste, igre razmrdavanja mogu biti lagani treninzi u kući, istezanje, joga, ples ili nešto drugo što volite. Ukoliko imate sportistu u kući, on može postati trener svim članovima porodice. Napravite takmičenje u broju trbušnjaka, ili probajte da svakog dana oborite porodični rekord u broju čučnjeva (saberite čučnjeve svih članova prodice)

6. Istraživačke igre/eksperimenti

Vrlo jednostavno možete postati istraživači i naučnici.

Magnetizam: Na primer, ukoliko imate magnetiće na frižideru, uzmite jedan i krenite u istraživački pohod kroz kuću da pronađete sve predmete uz koje će se magnetić “zalepiti”.  Napravite listu stvari koje jesu i nisu metal. Objašnjenje kako magnetizam funkcioniše možete potražiti u knjigama ili na internetu, ili možete pozvati nekog člana porodice koji je naučno-tehnički “potkovan”.

Elektricitet: Naduvajte balon i protrljajte po kosi. Prislonite balon uz plafon i vidite šta će se dogoditi. Takođe možete od tankog papira da isečete spiralu – zmiju, i možete i da je obojite. Protrljajte plastični lenjir ili neku plastičnu špatulu po kosi, i onda postaniti fakiri koji “kontrolišu” zmiju.

Kiša/isparavanje vode. Pokrijte šerpu sa vodom poklopcem ili samolepljivom folijom. Zagrejte vodu. Pričajte se da decom o tome šta se događa i šta primećujete.

Ovakvi i slični eksperimenti se mogu odvijati dok kuvate. Posmatrajte kako bubri pirinač u vodi, šta se dešava sa posoljenim tikvicama – zašto iz njih izlazi voda, koliko vremena je potrebno da se jaje skuva da bude meko ili tvrdo, i slično. Kuhinja je prava mala laboratorija – a usput svoju decu možete da naučite da sami pripreme obroke u skladu sa uzrastom.

7. Dramske igre, “kao da” igre, lutkarske predstave. 

Dovoljan vam je sto i jedan prekrivač. I nekoliko igračaka. Napravite lutkarsko pozorište. Kroz ovakve dramske igre možete obrađivati mnoge teme, pričati, smejati se, govoriti o emocijama i doživljajima. Inspiracija može biti priča koju ste čitali ili situacija koju ste doživeli, ili svakodnevne aktivnosti poput kuvanja ručka, hranjenja, uspavljivanja i slično. Može biti i spontano pozorište improvizacije. Igre koje nazivamo “kao da igre” omogućuju deci da se oprobaju su društvenim situacijama, da odigraju uloge “odraslih” i da na bezbedan način prožive strahove ili iskažu svoje brige. U skladu sa uzrastom možete varirati i teme i svoje učešće. Pustite decu da preuzmu vođstvo i prepustite se uživanju. Osluškujte decu jer možete saznati i razumeti mnoga njihova razmišljanja i osećanja učestvujući sa njima zajedno u ovakvim aktivnostima.

 

Tekst napisala: Lana Vučičević Miladinović, psiholog i sistemski porodični terapeut, Beogradski psihološki centar

U kreiranju predloga aktivnosti učestvovali vaspitači Bojana Belinčević i Milan Kovačevič iz PU Pčelica Sremska Mitrovica, članovi Tima za Ranu intervenciju iz Sremske Mitrovice

 

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena