Roditeljstvo u kriznim situacijama: Ljubav i sigurnost kao oslonac - Beogradski Psihološki Centar
Roditeljstvo u kriznim situacijama: Ljubav i sigurnost kao oslonac

Svet u kojem danas živimo suočava se s različitim krizama – od ekoloških i zdravstvenih izazova i prirodnih nepogoda, preko ekonomskih teškoća, do socijalnih i političkih nesigurnosti i ratnih sukoba. 

Ovakve situacije ne pogađaju samo odrasle već i decu, koja su posebno ranjiva grupa.

Deca često osećaju nesigurnost i strah kada se svakodnevni život promeni ili kada se suoče s neizvesnošću. U takvim trenucima, način na koji roditelji postupaju od ključne  je važnosti – ne samo da bi se deci pružila sigurnost i podrška, već i da bi se pomoglo u očuvanju njihove emocionalne stabilnosti i zdravog razvoja.

Razumemo da roditeljstvo u kriznim vremenima nosi dodatne izazove. Zbog toga smo pripremili ovaj tekst kako bismo vam ponudili praktične savete i smernice za očuvanje stabilnosti i sigurnosti u porodici. Nadamo se da će vam informacije koje delimo pomoći da se bolje snađete u različitim zahtevnim situacijama i pružite svojoj deci ono što im je najpotrebnije – ljubav, sigurnost i oslonac.

  1. Vi ste glavni primer načina nošenja sa stresom.
    Pokuštajte da ostanete smireni  i ohrabrite decu. Uverite ih da su sigurna, kao i ostali važni odrasli u njihovom životu.
  2. Odvojte vreme za razgovor o kriznim događajima/situacijama.
    Razmislite unapred o tome šta želite da kažete. Ovo je posebno važno jer se nove informacije mogu pojavljivati svakog dana. Pružite kratke, tačne i uzrastu prilagođene informacije. Izbegavajte da se previše zadržavate na obimu ili detaljima tragedije/kriznih događaja, naročito kada su u pitanju mlađa deca. Filtrirajte sadržaje, kako dete ne bi bilo preplavljeno teškim i za njega nerazumljivim sadržajima.
  3. Prilagodite objašnjenja razvojnom uzrastu deteta.
    • Deca nižih razreda osnovne škole treba da dobiju kratke, jednostavne informacije uz uverenje da se njihov život neće promeniti.
    • Deca viših razreda osnovne škole će postavljati složenija  pitanja, i mogu biti više zabrinuta za sopstvenu bezbednost. Pomozite im da se snadju u razumevanju događaja
  4. Potrudite se da prvo saslušate dete  kako biste razumeli šta zapravo pita
    Deca nekada postavljaju teška pitanja. Ona mogu proizaći iz radoznalosti, ili nekih osećanja.  Umesto da odmah odgovorite, saznajte šta ih motiviše. Pitajte: „Zašto si to pomislio/la?“ ili „Koje ideje imaš o tome?“ ili “Da li te nešto posebno brine?” “Šta si ti pomislila?”  Kada shvatite značenje pitanja, lakše ćete pružiti odgovarajući odgovor.
  5. Prihvatite da postoje pitanja na koja ne možete odgovoriti.
    Nekad je najbolje i najiskrenije reći:  „Ne znam,“ ili „Pokušaću da saznam.“
  6. Prihvatite sva osećanja svog deteta
    Ono može osećati zbunjenost, strah ili čak uzbuđenje. Slušajte ga smireno i pružite mu podršku dok izražava svoje misli i osećanja.
  7. Ograničite gledanje televizijskih priloga i drugih medijskih sadražaja o kriznim situacijama.
    Ako je dete starije, možete zajedno da pogledate vesti, kratko, a zatim isključite televizor. Mlađoj deci ograničite pristup medijskim izveštavanjima, jer ovakve sadržaje mlađe dete ne može da razume i obradi. 
  8. Održavajte uobičajenu rutinu.
    U meri u kojoj je to moguće, držite se uobičajenih porodičnih rutina – večera, domaći zadaci, kućni poslovi, vreme za spavanje itd. Deca se osećaju sigurnije kada se rutina mirno prati.
  9. Provodite dodatno vreme čitajući ili igrajući mirne igre sa decom pre spavanja.
    Ove aktivnosti smiruju, podstiču osećaj bliskosti i jačaju osećaj sigurnosti. Izbegavajte uključivanje televizora ili radija s vestima u večernjim satima pred spavanje.

Uobičajeni znaci emocionalnog stresa
Deca mogu pokazivati ponašanja koja signaliziraju uznemirenost i potrebu za dodatnom pažnjom ili podrškom . Neki od ovih znakova mogu da budu:

  • Promene u obrascima spavanja ili ishrane 
  • Povlačenje iz društva, porodice i uobičajenih aktivnosti
  • Preokupacija negativnim sadržajima
  • Razdražljivost, neobično povlačenje, nagle promene raspoloženja, poteškoće s koncentracijom ili poteškoće u školi
  • Somatske tegobe bez medicinskog objašnjenja – glavobolje, bol u stomaku, stalni umor

Ukoliko ste zabrinuti, ne oklevajte da potražite podršku za sebe i dete. Svima je potrebna podrška u situacijama krize, a posebno roditeljima koji imaju odgovornost da se brinu o najranjivijim članovima našeg društva.

Ovde je lista nekih dodatnih izvora podrške, centara, telefonskih linija I onlajn resura

UNICEF brošure za roditelje: https://www.unicef.org/serbia/pozitivno-roditeljstvo

Roditeljski kutak UNICEF https://www.unicef.org/serbia/roditeljski-kutak

Centar za mame: Pruža podršku majkama kroz edukativne programe, radionice i savetovanja. Fokus je na osnaživanju roditelja za suočavanje s izazovima modernog roditeljstva. Više informacija na Centar za mame.

Roditeljski telefon – 0800 007 000: Besplatan i anoniman servis za roditelje koji pruža savete i podršku u vezi s problemima u roditeljstvu i porodičnim krizama. Pokrenut je u okviru Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine

Nacionalna dečija linija – 116 111: Ova besplatna telefonska linija dostupna je deci i mladima u Srbiji, pružajući savetovanje i podršku, uključujući prijavu nasilja. Linija je otvorena svakodnevno, a moguće je dobiti i pomoć putem pisane komunikacije na njihovoj platformi ili društvenim mrežama

Centar za mlade: https://cezam.rs/

Aplikacija (za mobilni telefon ili desktop računar) za praćenje i podsticanje dečjeg razvoja, sa mnoštvom tekstova na različite teme koje se tiču roditeljstva: https://www.halobeba.rs/aktuelnosti/bebbo-aplikacija/

 

Tekst pripremio: Beogradski psihološki centar

 

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena