Razvoj pismenosti kroz igru i komunikaciju - Beogradski Psihološki Centar
Razvoj pismenosti kroz igru i komunikaciju

Ključne tačke

  • Razvoj pismenosti podrazumeva učenje o zvucima, rečima i jeziku. Pismenost je osnova koja omogućava detetu da čita, piše, komunicira i socijalizuje se.
  • Pismenost se u početku razvija i podstiče razgovorom, čitanjem i rimovanjem kroz igru.
  • Pismenosti u ranim godinama treba da se razvija kroz svakodnvne zabavne aktivnosti, kao što su pevanje, pričanje i igranje.

Podsticanje razvoja pismenosti

Razvoj pismenosti je jedan od ključnih delova celokupnog razvoja deteta. Ona je osnov za napredak u školi, druženje sa drugima, razvijanje samostalnosti, upravljanje novcem i rad.

Pre nego što dete nauči da čita i piše, ono mora da razvije druge sposobnosti koje su temelji pismenosti – sposobnost govora, slušanja, razumevanja, gledanja i crtanja.

Kad malo poraste, dete će morati da nauči da povezuje slova pisana na papiru sa zvucima koje izgovara. Da bi do toga došlo, potrebna su mu mnoga iskustva sa:

  • Slikama i predmetima – kako o njima da priča;
  • Slovima i rečima – njihovom obliku, zvukom i nazivima;
  • Zvucima – kako se reči rimuju, počinju i završavaju se istim slovom, kako se dele na slogove, prave spajanjem različitih zvukova i sl.

Razvoj pismenosti u ranom periodu kod deteta možete podsticati tako što:

  • Razgovarate sa detetom;
  • Zajedno čitate;
  • Kroz igru rimujete i proizvodite zvuke.

Sjajno je što sve to možete raditi tako da i vama i detetu bude zabavno!

Iskustva sa jezikom kao što su govor, pevanje i čitanje formiraju snažne konekcije u mozgu. Deca ih stiču pre nego što krenu u školu. One se dalje koriste za jezik, razmišljanje i razumevanje. Ako ne postoje aktivnosti kao što su govor, pevanje i čitanje, mozak ne razvija ove značajne konekcije.

Značaj komunikacije za razvoj pismenosti

Komunikacija roditelja sa bebom pomoći će bebi da, kada poraste, razvija sposobnost govora, slušanja i razumevanja.

Na primer, primetićete da dete reaguje kada mu se smejete i umiljato pričate. Čak će i pokušati da imitira zvuke koje proizvodite i vaše izraze lica. Kada ponavljate prve reči koje dete izgovara, podstičete razgovor, učite dete novim rečima i razvijate veštinu govora.

Šta možete da radite

  • Ponavljajte zvuke koje pravi beba. U redu je koristiti umiljati bebeći govor. Tada obično govorite sporije, pravite veći raspon tona glasa, ponavljate i naglašavate reči. Beba tako bolje razume od čega se sve jezik sastoji.
  • Pevajte zajedno sa detetom.
  • Pričajte sa detetom o svakodnevnim stvarima koje zajedno radite i gledate. Na primer: „Hajde da pokupimo veš“, „Vidi crvenu pticu“ ili „Njam-njam, kako nam je lep ručak“.
  • Pričajte o osećanjima i ćaskajte o tome da li je dete srećno ili tužno. Možete mu govoriti reči koje opisuju njegova osećanja. To će detetu pomoći da razume i kako se drugi osećaju.
  • Pričajte jedno drugom priče. Možete detetu ispričati zabavnu ili interesantnu priču iz svoje mladosti ili mu pričati o istoriji vaše porodice. Možete naizmenično pričati i zajedno sklapati priču.
  • Naglašavajte različite delove reči ili slova kako bi dete shvatilo da reči mogu da se podele u segmente. Na primer, kada kažete reč „lopta“, naglasite slovo „L“ ili recite „ba-na-na“ i naglasite svaki slog.
  • Slušajte dete dok govori. Pustite da ono započne razgovor i samo izabere temu o kojoj želi sa vama da priča. Ako postavi pitanje, pre nego što odgovorite, pustite dete da samo proba da smisli odgovor. Na primer, ako kaže: „Šta je ono tamo – kutija?“, vi možete reći: „Šta ti misliš?“.
  • Ako dete pogrešno izgovori reč, ponovite je koristeći pravilan izgovor. Na primer, ako kaže „šarangarepa“, vi recite: „Da, jedemo šargarepu za večeru“.

Ako dete raste u višejezičnoj sredini, to može biti vrlo korisno.

Značaj čitanja za razvoj pismenosti

Odlično je da detetu često čitate. Najbolje je da počnete od rođenja, mada nikada nije kasno. Čitanje od najranijih godina pomaže u postavljanju temelja za pismenost. Takođe, pomaže vam u zbližavanju i dobro je za vaš odnos sa detetom.

Kada čitate detetu:

  • Pokazujete da knjige istovremeno mogu pružati i zadovoljstvo i informacije;
  • Dete uči zvuk slova u govornom jeziku;
  • Dete shvata da priče ne dolaze od vas, nego od reči na stranicama knjige – na taj način uči kako funkcioniše štampana reč;
  • Razvija se vokabular – u knjigama ima puno za dete novih reči;
  • Razvija se razmišljanje i veština rešavanja problema;
  • Pokrećete dete da razmišlja i priča o novim stvarima, događajima ili nečemu što ga interesuje.

Šta možete da uradite?

  • Za mlađu decu izaberite interaktivne edukativne knjige, platnene knjige ili knjige sa rimovanjem i ponavljanjem reči.
  • Podstaknite dete da drži knjigu i okreće stranice. Na taj način će naučiti da pravilno i uspravno drži knjigu i shvatiće da se stranice uvek okreću u istu stranu.
  • Dok čitate, povlačite prst ispod teksta tako da detetu pokazujete svaku reč dok je izgovarate. Tako dete uči o štampi i tumačenju štampe. Takođe, pokazujete detetu da srpski jezik uvek čitamo sleva nadesno. Možete dete pitati: „Odakle da počnem sa čitanjem na ovoj strani?“ ili „Da li znaš koje je ovo slovo?“.
  • Skrenite pažnju detetu na slike i pričajte o slikama koje ono pokaže.
  • Oponašajte životinjske ili druge zvuke. Zabavljajte se!
  • Idite u biblioteku. Videćete da postoji mnogo različitih tipova knjiga koje možete pozajmiti.

Značaj rimovanja za razvoj pismenosti

Rimovanje je odličan način da naučite dete da povezuje zvuk sa rečima i uči pisanje.

Šta možete da uradite

  • Igrajte igre koje uključuju rimovanje. Igre rimovanja pomažu deci da naglase početne i završne zvuke, na primer: „miš-pliš“. Možete ih igrati u bilo kom trenutku – dok se vozite kolima, dok ste u kupovini ili u toku obroka.
  • Igrajte igre u kojima se rimuju zvuci i reči. Probajte „Na slovo, na slovo…“ ili brzalice „Na-vr’-brda-vrba-mrda“.
  • Čitajte knjige u kojima se reči rimuju.

Pročitajte koje još aktivnosti možete da primenite kako biste podstakli pismenost. Ako ste zabrinuti za svoje dete i primetite da ima neki ozbiljan problem u razvoju govora, bilo bi dobro da popričate sa stručnom osobom, logopedom, patronažnom sestrom, vaspitačicom ili pedijatrom.

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena