Prelazni planovi za odraslo doba: tinejdžeri sa dodatnim potrebama - Beogradski Psihološki Centar
Prelazni planovi za odraslo doba: tinejdžeri sa dodatnim potrebama

Pažljivi planovi tranzicije u ranim tinejdžerskim godinama mogu da pomognu vašem detetu sa dodatnim potrebama da uspešno pređe u odraslo doba. Kao deo planiranja tranzicije važno je da sagledate snage, sposobnosti, interese i potrebe podrške za vaše dete.

Odrastanje: vaše dete sa dodatnim potrebama

Završetak školovanja predstavlja veliku promenu za vaše dete sa dodatnim potrebama, pa je za prelazak u odraslo doba potrebno pažljivo planiranje.

Dobro je da rano započnete sa planiranjem u srednjoj školi. To će vam dati dovoljno vremena za rad na veštinama koje su detetu potrebne kako bi postiglo ciljeve u odraslom dobu. Takođe će vam dati vremena da se raspitate o podršci koja će vašem detetu biti potrebna, zavisno od toga šta bude želelo da radi.

Stvaranje plana tranzicije za odraslo dete sa dodatnim potrebama

Stvaranje plana tranzicije za dete sa dodatnim potrebama dobar je način da se ono pripremi za odraslo doba.

Kada razvijate plan tranzicije za dete, trebalo bi da razmišljate o:

– kratkoročnim i dugoročnim ciljevima deteta za budućnost

– snagama, sposobnostima, veštinama i interesovanjima vašeg deteta i načinu na koji se mogu razvijati i podržati

– potrebama vašeg deteta, ali i o tome kako da osigurate da se te potrebe zadovolje.

Za početak je korisno da zapisujete trenutne veštine i sposobnosti svog deteta. Možete ih uporediti sa veštinama i sposobnostima koje su detetu potrebne za ispunjavanje njegovih ciljeva. Ovo vam može pomoći da odlučite koje veštine vaše dete treba da nauči, vežba ili poboljšava i gde će mu biti potrebna podrška.

Možete da prikupljate informacije za kreiranje dobro zaokruženog i detaljnog plana tako što ćete da razgovarate i da uključiti informacije od ljudi koji su značajni vašem detetu. Ti ljudi mogu biti učitelji, nastavnici, pomoćno osoblje, terapeuti, braća i sestre, rođaci i prijatelji.

Svaki plan tranzicije za dete biće drugačiji, ali svi planovi tranzicije treba da obuhvataju:

– obrazovanje

– posao

– samostalan život

– društvenu interakciju i uključenost u zajednicu.

Promena može da bude stresna za neke tinejdžere sa dodatnim potrebama. Može vam pomoći da razmislite o tome kako se vaše dete u prošlosti suočavalo s promenama. Razmislite o strategijama i podrškama koje su ranije dobro delovale na vaše dete. Na primer, mogao bi pomoći razgovor s njim o planu tranzicije, korišćenje vizuelnih pomagala kao dela procesa planiranja ili stvaranje mapa uma.

Plan prelaska: dalje obrazovanje

Ako je vaše dete u osmom razredu, a njegova škola nije započela s vama plan tranzicije, razgovarajte s nastavnikom svog deteta o pokretanju procesa. Kao deo plana tranzicije škola će razmotriti ciljeve i interese vašeg deteta kako bi mu pomogla da odabere srednju školu koja će mu u najvećoj meri odgovarati.

Dalje obrazovanje

Ako je vaše dete zainteresovano za dalje obrazovanje, njegove mogućnosti mogu uključivati dalje stručno obrazovanje i obuku, kao i fakultetsko obrazovanje.

Ako vaše dete želi da ide na fakultet, Vlada Republike Srbije pomaže studentima s invaliditetom kroz Program afirmativnih mera.Takođe je važno da razgovarate s pojedinim pružaocima obuka, srednjim i visokim školama, kao i univerzitetima o njihovim uslugama za osobe sa invaliditetom.

I u svim institucijama daljeg obrazovanja vaše dete s dodatnim potrebama ima ista prava na obrazovanje kao i ostali učenici. To znači da pružalac dodatnog obrazovanja mora da izvrši razumna prilagođavanja kako bi osigurao da vaše dete ima iste mogućnosti kao i ostali učenici ili studenti za učestvovanje u programima. Plan tranzicije vašeg deteta trebalo bi da sadrži sva prilagođavanja koja su mu potrebna.

Plan tranzicije: rad

Ako vaše dete želi da dobije posao, možete da razmotrite koje vrste poslova mogu da odgovaraju njegovim interesovanjima i sposobnostima i kako bi moglo da iskoristi svoje snage za rad. Na primer, ako vaše dete voli životinje i dobro se snalazi s njima, možda može da dobije posao veterinarskog asistenta ili šetača pasa. Volonterski i plaćeni rad u tinejdžerskim godinama može pomoći i vama i vašem detetu da utvrdite da li se interesovanja vašeg deteta mogu pretvoriti u dugoročne ciljeve zapošljavanja.

Mnoge škole rade u partnerstvu sa sektorom stručnog obrazovanja i osposobljavanja i registrovanim organizacija za osposobljavanje na organizaciji radnog iskustva, pripravništva ili šegrtovanja.

Nacionalna služba za zapošljavanje  ima informacije i savete o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Ovo uključuje usluge zapošljavanja za osobe sa invaliditetom, koje osobama sa invaliditetom pomažu da pronađu posao. Takođe možete dobiti informacije o izmenama na radnom mestu i fleksibilnim aranžmanima za rad.

Plan tranzicije: samostalan život

Mladi sa dodatnim potrebama mogu živeti samostalno na više načina. Na primer, možda će moći da žive potpuno nezavisan život, u grupnom domu ili smeštaju uz podršku.

Plan tranzicije vašeg deteta trebalo bi da sadrži njegove ciljeve za nezavisan život. To bi takođe trebalo da obuhvati veštine koje su vašem detetu potrebne da bi živelo samostalno. To može da uključuje veštine brige o sebi kao što su kuvanje, čišćenje, pranje veša, kupovina, upravljanje vremenom, korišćenje javnog prevoza i upravljanje finansijama.

Ako vaše dete treba da ostane i živi kod kuće, sada je dobar trenutak za razmišljanje o dugoročnom periodu. Na primer, ko će paziti na njega ako vam se u budućnosti nešto dogodi? Ovo je ujedno i dobar trenutak za pregled opcija u vezi sa finansijskim planiranjem, testamentom i fondovima.

Plan tranzicije: društvena interakcija i uključenost u zajednicu

Plan tranzicije vašeg deteta trebalo bi da sadrži ideje o održavanju prijateljstava, upoznavanju novih ljudi i učešću u društvenim i zajedničkim aktivnostima kao što su odlazak u bioskop ili na rekreaciju. Ovakve vrste aktivnosti mogu da pomognu i mladim ljudima da se osećaju povezano sa svojim lokalnim zajednicama.

Vaše dete možda želi da se bavi društvenim, rekreativnim ili aktivnostima u zajednici u kojima uživa u školi. Takođe bi možda moglo da proba nešto novo.

Kao deo vašeg plana dobra je ideja da potražite usluge za odrasle osobe sa dodatnim potrebama u vašem okruženju. Možda postoje usluge koje pomažu u rutinskim aktivnostima, kao što je kupovina namirnica ili grupe koje organizuju društvene izlaske, poput odlaska na gledanje filma s drugim odraslim osobama.

U udruženjima poput Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, UIPS, NOOIS ili nekih drugih možete da se raspitate o uslugama u vašoj zajednici.

Pregled i praćenje plana tranzicije vašeg deteta

Uprkos vašim najboljim naporima, ne možete sve planirati. Ciljevi vašeg deteta mogu se promeniti ili ono može da uči veštine brže ili sporije nego što ste očekivali. Zbog toga je važno da redovno pregledate plan tranzicije vašeg deteta. To možete da radite svakih šest meseci u srednjoj školi, a češće neposredno pre i nakon prelaska iz jedne usluge u drugu.

Važan deo pregleda plana je razgovor sa školskim osobljem i ostalim profesionalcima koji su uključeni u brigu o vašem detetu kako biste videli kako vaše dete napreduje. Na primer, ima li teškoća na bilo kojem području? Postoje li područja u koja mu stvarno ide dobro? Ovo će vam pomoći da razmislite o tome kako ćete možda morati da prilagodite ciljeve i strategije u planu svog deteta.

Uključivanje vašeg deteta u postupak pregleda dobra je ideja. Razgovor sa detetom o njegovom planu pomoći će vam da shvatite kako ono misli da mu ide, jesu li se njegovi ciljevi promenili i šta podržava njegovo mišljenje o tome šta mu možda treba.

Možete uključiti i svoje dete u proces tranzicije tako što ćete ga motivisati da prati kako mu ide. Na primer, možete upotrebiti vizuelne podsetnike za kratkoročne ciljeve i pohvaliti dete za male korake ka njima.

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena