Porodične rutine i rituali su deo svakodnevnog porodičnog života. One predstavljaju obrasce ponašanja koji imaju za cilj organizaciju porodičnog života.
Ova ustaljena, ponavaljajuća, predvidiva ponašanja porodične zajednice kao celine imaju uticaj na sveukupni razvoj deteta, kao i na kvalitet života porodice. Doručak, ručak, večera, pripremanje za školu ili posao, pripremanje za počinak su najčešće porodične rutine. Za razliku od rutina, porodični rituali označavaju simbolična ponašanja koja utiču na osećaj pripadnosti porodici i predstavljaju osnovu porodičnog identiteta.
Porodični rituali podrazumevaju različite porodične proslave i tradicije, poput proslave rođendana. S obzirom na simboličan karakter i afektivnu komponentu, porodične rutine i rituali predstavljaju mehanizam za izgradnju porodičnog identiteta koji podrazumeva uključenost i angažovanje svih članova porodice.
Istraživanja su pokazala da deci sa teškoćama u razvoju, naročito deci sa poremećajem iz spektra autizma, kreiranje porodičnih rutina olakšava svakodnevno funkcionisanje i povećava angažovanje deteta u mnogobrojnim aktivnostima.
Zdrave navike i rutine
Malu decu kroz rutine učimo zdravim navikama kao što su pranje zuba, redovno uzimanje leka, vežbanje ili pranje ruku posle upotrebe toaleta.
To znači da su one dobre za dečje zdravlje. Na primer, deca koja redovno peru ruke ređe obolevaju od gripa ili nekih drugih učestalih bolesti. Takođe, rutine umanjuju stres, a manje stresa je dobro za dečji imunitet.
Svakodnevne rutine pomažu uspostavljanju biološkog sata. Na primer, rutina za odlazak u krevet pomaže detetu da uvek zna kad je vreme za spavanje. To može biti značajno kad deca uđu u ranu adolescenciju i njihov biološki sat počne da se menja.
Šta je važno znati o porodičnim rutinama?
- Svaka porodica ima neke svoje rutine.
- Učestvovanje u porodičnim rutinama obezbeđuje detetu osećaj sigurnosti i pripadnosti. Na ovaj način deca znaju da se neko uvek brine o njima, pogotovo u stresnim situacijama ili tokom teških faza razvoja kao što je pubertet.
- Učestvovanje dece i ostalih članova porodice u porodičnim rutinama omogućava i porodičnu zabavu, druženje i jačanje porodičnih odnosa. Na primer, čitanje priča sa detetom pred spavanje ili izlasci posle treninga, koji uključuju omiljenu poslasticu, mogu postati specijalni trenuci koje ćete deliti sa svojim detetom. Takođe i porodične obaveze za decu i roditelje mogu biti izvor zabave.
- Kroz učešće u rutinama dete se uči odgovornosti, kao i mnogim praktičnim veštinama, kao što je na primer planiranje i organizacija slobodnog vremena. To će detetu biti značajno tokom celog života.
Izazovi za roditelje:
- Roditelji nekada mogu upasti u zamku da obavljaju neke poslove umesto svoje dece. Razlozi mogu biti različiti – jer misle da će tako nešto brže završiti, jer žele da izbegnu rasprave sa decom, ili nekada jer pronalaze opravdanja za svoju decu da su još uvek mali za to, da im je to sada preteško, da su imali težak dan i slično… Međutim, roditelji bi mogli da podstaknu, na primer pohvalom, bodrenjem i pružanjem potrebne podrške, detetov angažman u porodičnim aktivnostima ili određenim zadacima, koji su usklađeni sa detetovim uzrastom i mogućnostima. Ovo može da pomogne detetu da stekne veštine odgovornosti, ali i da jača osećaj samopouzdanja i ponos. Doživljaj uspeha i zadovoljstva zbog učešća u porodičnim aktivnostima učiniće da se dete oseća dobro i da želi još takvih iskustava.
- Nekada roditelji mogu birati da kućne poslove obavljaju dok su deca u školi ili dok ona spavaju, kako bi im bilo jednostavnije da ove poslove efikasno završe. Međutim, ovakvim postupcima mogu učiniti da deca pomisle da se kućni poslovi obavljaju sami od sebe, i ukoliko to ne mogu da vide i da se uključe u njih, neće imati ni priliku da razviju mnoge veštine ili dožive neka posebna zajednička iskustva sa svojim roditeljima.
- Nekada roditelji mogu stavljati dete pred svršeni čin, dajući mu zadatke i unapred definisane uloge u porodičnim aktivnostima. Ovo može da zasmeta detetu i da dovede do toga da se dete lose oseća. Roditelji bi mogli umesto ovakvog pristupa da zajednički sa svojom decom prave planove o porodičnim aktivnostima i poslovima, da zajedno dogovaraju uloge i zadatke, da dozvole detetu da učestvuje u davanju predloga, vršenju izbora i donošenju odluka. Sve ovo će doprineti detetovom većem angažmanu i uključivanju. Na ovaj način dete se oseća kao ravnopravni član porodičnog tima vežba mnoge veštine timskog rada koje će mu biti potrebne u kasnijem životu.
- Neuključenost deteta u porodične rutine i aktivnosti može voditi i manjku komunikacije između roditelja i deteta. Nasuprot tome, zajednički angažman porodice oko nekih običnih porodičnih rutina (npr. pripreme stola za ručak, ili nedeljno sređivanje kuće, ili večernje gledanje TV zajedno) mogu biti prilika za međusobne razmene. Izgleda da deci ovakve situacije omogućavaju da mnogo više razgovaraju sa svojim roditeljima, jer im se čini da fokus nije u potpunosti na njima, i da im je tada lakše da pričaju o nekim za njih važnim temama.
Ostavi komentar