Poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD) - Beogradski Psihološki Centar
Poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD)

Normalno je da je deci ponekad teško da sede mirno, održe pažnju dok nešto rade ili kontrolišu svoje nagone i postupke. U slučaju kada to remeti svakodnevni život, jedan od mogućih razloga je da dete ima poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD – engl. Attention deficit hyperactivity disorder)

Šta je poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD)?

Poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD) predstavlja medicinsko stanje koje se odnosi na decu kojoj je teško da se fokusiraju, koja često ne mogu mirno da sede i rade pre nego što razmisle.

Mnoga deca mogu imati poteškoća kada su ove stvari u pitanju. Ali kod dece sa ADHD-om ovakvo ponašanje je ekstremno i mnogo utiče na njihov svakodnevni život.

U slučaju ovog poremećaja različiti delovi mozga ne komuniciraju jedan sa drugim na uobičajen način. Zbog toga deca koja imaju ovaj poremećaj, za razliku od druge dece, imaju poteškoća da misle, pričaju, izražavaju emocije i kontrolišu svoje ponašanje.

Još uvek nam nije poznat uzrok ADHD-a, ali znamo da na pojavu ovog poremećaja ne utiču nemarnost roditelja ili vaspitanje. To znači da uzrok nisu nedoslednost roditeljskog pristupa vaspitanju ili nedostatak ograničavanja ponašanja.

Tipovi ADHD-a

Poremećaji pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) mogu se razvrstati na sledeći način:

  • Kombinovani tip: deca se teško koncentrišu, vrpolje se, ne drži ih mesto i stalno su u pokretu. Često nešto rade pre nego što o tome razmisle.
  • Tip naglašene nepažnje ili poremećaj deficita pažnje (ADD): deci je obično teško da se koncentrišu, pamte uputstva, obraćaju pažnju i završe zadatke.
  • Hiperaktivan/impulsivan tip: deca su konstantno u pokretu, teško im je da se smire i često rade stvari bez razmišljanja.

Simptomi ADHD-a

Simptomi poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) dele se u tri grupe.

Simptomi nepažnje

  • Dete ne obraća pažnju na detalje i pravi „nemarne“ greške;
  • Ima poteškoća da prati uputstva i završava domaće zadatke ili kućne obaveze;
  • Ima poteškoća da sa pažnjom prati stvari i lako ga je omesti;
  • Ometaju ga sitnice;
  • Ima problema da zapamti svakodnevne stvari;
  • Izbegava zadatke koji zahtevaju veći mentalni trud, kao što su domaći zadaci ili kućne obaveze;
  • Deluje da ne sluša kada mu se obraćate;
  • Ne može da se organizuje – teško mu je da nešto radi određenim redosledom ili na vreme;
  • Često gubi stvari kao što su olovke, novčanici, ključevi ili mobilni telefoni.

Simptomi hiperaktivnosti

  • Dete ne može da sedi mirno i vrpolji se;
  • Trči na sve strane i penje se na šta stigne u neprimerenim situacijama;
  • Stalno je u pokretu;
  • Ima poteškoća da se igra ili učestvuje u aktivnostima koje zahtevaju tišinu;
  • Mnogo priča;
  • Ima poteškoća da sedi na jednom mestu u školi ili za vreme obroka.

Simptomi impulsivnosti

  • Dete je nestrpljivo i ne može da čeka na red;
  • Izbrblja odgovor pre nego što čuje celo pitanje;
  • Prekida tuđe razgovore ili igru; uzima predmete bez pitanja.

Ako vaše dete ima neki od navedenih simptoma, ne znači da ima ADHD. Ponašanje koje podseća na ADHD mogu da izazovu i problemi sa zdravljem, emocijama, snom ili školom. Zato je bitno dobiti dijagnozu zdravstvenih stručnjaka.

Dijagnostikovanje ADHD: šta stručnjaci ispituju

Kada ispituju da li dete ima poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD), stručnjaci koriste jasna uputstva kako bi pažljivo istražili sve simptome.

Starost deteta
Dijagnoza ADHD-a može se postaviti kada dete ima pet ili više godina. To je zato što problematično ponašanje kod mlađe dece može biti rezultat mnogih drugih razloga.

Kod deteta sa ADHD-om simptomi se uvek pojavljuju pre dvanaeste godine.

Broj simptoma

Dete može dobiti dijagnozu:

  • Kombinovanog tipa ADHD-a ako ima šest ili više simptoma hiperaktivnosti i impulsivnosti i šest ili više simptoma nepažnje;
  • ADHD-a, tip naglašene nepažnje, ako ima šest ili više simptoma nepažnje;
  • Hiperaktivan/impulsivan tip ADHD-a ako ima šest ili više simptoma hiperaktivnosti i impulsivnosti.

Koliko dugo dete ima simptome

Dete bi trebalo da ima simptome duže vreme – najmanje šest meseci.

Koliko su simptomi izraženi

Svoj deci je ponekad teško da sede mirno, da održe pažnju dok nešto rade ili kontrolišu svoje nagone i postupke. Ali kod dece sa ADHD-om simptomi su mnogo izraženiji.

Takođe, simptomi moraju biti prisutni u barem dve sredine u kojima dete svakodnevno boravi: u školi, kući, boravku i sl.

Dijagnostikovanje ADHD-a nije lako zato što ADHD može da se preklopi sa mnogim drugim medicinskim i bihejvioralnim stanjima. Na primer, možete reći: „Ako se više koncentriše, lakše će učiti u školi“. Ali možda je situacija obrnuta – problemi koje dete ima sa učenjem dovode do manjka koncentracije. Postavljanje prave dijagnoze znači da će dete dobiti odgovarajuću terapiju i plan tretmana.

Kome se obratiti

Ako vas brine ponašanje vašeg deteta, najbolje je da se u startu obratite lekaru opšte prakse. On će vaše dete uputiti pedijatru, psihologu ili dečjem psihijatru kako bi se utvrdilo da li ono ima poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD) ili neko drugo stanje.

Dijagnostikovanje može uključiti većinu ili sve navedene stavke:

  • Intervju sa vama ili drugim primarnim starateljima deteta;
  • Intervju sa detetom;
  • Spisak različitih ponašanja, koju ćete popunjavati vi i/ili detetovi staratelji i nastavnici;
  • Razgovore sa učiteljima ili starateljima.

Dete možda bude i dodatno testirano proveravanjem:

  • Razvoja, učenja, znanja i testa inteligencije
  • Jezika, govora i pokreta;
  • Opšteg zdravstvenog stanja;
  • Vida i sluha.

Iako ne postoji lek za ADHD, detetu možete pomoći primenom različitih terapija.

Svakodnevni život dece sa ADHD-om

Deca sa poremećajem pažnje i hiperaktivnostšću (ADHD) često u školi imaju nekoliko povezanih problema koji mogu da uključuju poteškoće u učenju, govoru i pokretu.

Mogu da imaju probleme sa spavanjem – teško im je da zaspe ili da spavaju celu noć, što dodatno otežava učenje u školi.

Dete će možda imati i probleme sa socijalizacijom. Na primer, ako ne može da se koncentriše ili sedi mirno dovoljno dugo da bi uživalo u igranju sa drugom decom.

Simptomi ADHD-a mogu da opterete svakodnevni život porodice, pogotovo ako još neki član ima ADHD ili neku smetnju vezanu za učenje.

Zato je veoma važno da se što ranije dijagnostikuje ADHD i započne terapija. Rano postavljanje dijagnoze znači da ćete vi i vaše dete ranije dobiti plan za tretiranje simptoma koje dete ima.

Deca sa ADHD-om često su izrazito kreativna i mogu da provedu sate radeći ono što vole. Nekoj deci prija da energiju troše na sport ili ples. Često su spremnija da isprobaju nove stvari nego druga deca. Ako uspete da usmerite energiju svog deteta na pozitivan način, ono će imati više samopouzdanja, a opasnost od pojave problema vezanih za mentalno zdravlje biće manja.

ADHD i tinejdžeri

Ponekad deca dobiju dijagnozu poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) tek kada uđu u tinejdžerske godine.

Može se desiti da simptomi poremećaja postanu izraženiji tek kad dete malo poraste ili postane tinejdžer. Tada se povećava količina školskih obaveza, deca se suočavaju sa većim brojem socijalnih i emocionalnih promena, i to može da bude okidač.

S druge strane, kako vaše dete sa ADHD-om raste, njegovi simptomi mogu da se promene ili umanje. Na primer, može se desiti da detetu i dalje bude teško da se fokusira, pamti ili razmisli pre nego što nešto uradi, ali da bude znatno manje hiperaktivno.

Do tinejdžerskih godina vaše dete možda razvije strategije pomoću kojih će efikasnije savladavati svoje simptome.

Kod neke dece sa ADHD-om simptomi poremećaja nestanu kada odrastu.

Faktori koji utiču na ADHD

Kombinacija genetike i uticaja sredine mogu da povećaju rizik od poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD).

Pod uticajem sredine podrazumevaju se: ekstremno prevremeno rođenje ili izrazito mala težina po rođenju, pušenje i zloupotreba različitih supstanci tokom trudnoće, starost majke, mentalno zdravlje majke pre i posle porođaja, izlaganje toksinima kao što je olovo.

Ne postoje dokazi da intolerancija na hranu može da izazove simptome ADHD-a.

Postoje određena zdravstvena stanja zbog kojih može, ali ne mora, da dođe do pojave ADHD-a. Međutim, ta stanja mogu da izazovu ponašanja koja podsećaju na ADHD ili da pojačaju simptome ADHD-a. U njih spadaju različiti genetski sindromi, napadi i hidrocefalus. Stanja kao što su intelektualna ometenost ili cerebralna paraliza takođe utiču na međusobnu komunikaciju različitih delova mozga.

Ako ste zabrinuti i mislite da je ponašanje vašeg deteta rezultat nekog razvojnog problema, odvedite ga na pregled kod lekara opšte prakse ili pedijatra.

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena