Ponašanje dece i tinejdžera sa poremećajem iz spektra autizma koje je za okruženje zahtevno ili izazovno - Beogradski Psihološki Centar
Ponašanje dece i tinejdžera sa poremećajem iz spektra autizma koje je za okruženje zahtevno ili izazovno

 

Sva deca se nekada ponašaju na načine koji su za roditelje teški i zahtevni, pa tako i deca sa poremećajem iz spektra autizma (PSA) nisu izuzetak.

Deca i tinejdžeri sa PSA mogu da:

  • odbijaju ili ignorišu zahteve,
  • se ponašaju na društveno neprimerene načine, npr. da skidaju odeću u javnosti,
  • imaju burne reakcije,
  • upražnjavaju samo-stimulativno ponašanje, poput ljuljanja ili lupkanja rukom,
  • povređuju sebe ili drugu decu – npr. da udaraju glavom ili grizu.

 

Zašto se deca sa PSA ponašaju na način koji je zahtevan za okruženje?

Deca i tinejdžeri sa PSA mogu ispoljavati zahtevne ili izazovne obrasce ponašanja jer:

  • im je teško da razumeju ono što se događa oko njih – npr. ono što drugi ljudi govore ili saopštavaju neverbalno,
  • nemaju efikasne načine da saopšte svoje želje i potrebe, što može dovesti do frustracije,
  • su veoma zabrinuti ili uznemireni.

Zahtevno ponašanje vašeg deteta može biti inicirano nekim „okidačima“. Navešćemo neke od uobičajenih provocirajućih situacija.

 

Promena u rutini
Deca s PSA  često vole predvidljiva okruženja i mogu da se jako uznemire ako im se naruše poznate rutine. Na primer, vaše dete bi moglo da se uznemiri ako promenite put kojim idete ka kući iz škole, a da to prethodno niste najavili, odnosno da dete niste pripremili za promene.

 

Promena aktivnosti
Vaše dete možda ne razume da je vreme da pređe sa jedne na drugu aktivnost. Takođe je moguće, isto kao i kod dece koja se tipično razvijaju, da dete ne želi da promeni aktivnost u kojoj trenutno uživa.

 

Senzorna osetljivost
Neka deca sa PSA često imaju senzornu osetljivost. To na primer može da znači da će deca možda nekada snažno želeti da dodirnu, opipaju ili osete neke površine i predmete, i da se mogu uznemiriti ukoliko im to nije dozvoljeno.

 

Senzorna preopterećenost  
Nekada se vaše dete  može uznemiriti ako se oko njega previše toga dešava, ako su zvuci ili svetlo previše jaki (ili ako je preglasno ili previše svetlo).

 

Nerealna očekivanja
Kao i sva deca, i dete sa PSA može biti frustrirano ako se od njega očekuje da radi nešto za šta nema veštine ili ako mu je zadata aktivnost preteška, npr. samostalno oblačenje.

 

Umor
Deca sa PSA mogu imati teškoće sa spavanjem. Ako se vaše dete ne naspava dovoljno i kvalitetno tokom noći, to može biti razlog  zahtevnog ili izazovnog ponašanja tokom dana.

 

Nelagoda
Nerpijatnost ili neku vrstu nelagode mogu izazvati: stezanje odeće, grebanje etikete, mokre pantalone, čvoruga ili bol. Proverite kod svog lekara ako sumnjate da bi neko medicinsko stanje moglo biti uzrok ponašanja vašeg deteta.

 

Ostala stanja
Vaše dete može imati i druga medicinska stanja, pored PSA, kao što su epilepsija, poremećaj raspoloženja, ili ADHD… Sve ovo može uzrokovati ponašanja koja za roditelje mogu biti teška i zahtevna. Medicinska procena će vam pomoći da prepoznate i upravljate ovim stanjima.

 

Kako možete da pomognete detetu i sebi?

Da biste promenili ponašanje svog deteta, važno je da razumete zašto se tako ponaša i šta time dobija.

Zamislite ponašanje kao ABC sendvič:

  • A – pokretači – to su “okidači” za ponašanje.
  • B – ponašanje – to je način na koji vaše dete reaguje na okidač.
  • C – posledice ili “nagrade” – to je ono što vaše dete dobija takvim ponašanjem. Na primer, nagrada može biti da mu dozvolite da nastavi sa omiljenom aktivnošću ili da izbegne stresnu situaciju.

Možete da radite na detetovom ponašanju koje je za vas teško ili zahtevno tako što ćete promeniti ili okidač za ponašanje ili ’nagrade’ koje vaše dete dobija svojim ponašanjem.

Evo kako to možete pokušati.

 

Korak 1: izaberite ponašanje
Odaberite jedno ponašanje na koje ćete se fokusirati. Na primer, možda se vaše dete ljulja napred-nazad dok plače.

 

Korak 2: identifikujte okidače i nagrade za ponašanje koje ste izabrali
Možete identifikovati okidače i nagrade za ponašanje tako što ćete voditi dnevnik o ponašanju koje dete ispoljava, a koje je za vas zahtevno, jednu do dve nedelje. Dobro je u dnevnik uključiti dva vikenda. Porodične rutine i ponašanje mogu biti različiti vikendom i radnim danima. Evo primera iz dnevnika koji koristi metodu ABC sendviča 

  • Ponašanje koje dete ispoljava, a koje je za roditelja teško ili izazovno: dete se ljulja i plače
  • Kada: 16:00, ponedeljak, 7. juna
  • Gde: u autu na putu od škole do kuće
  • Šta se desilo pre ponašanja: zaustavili smo se ispred prodavnice, sa namerom da kupimo mleko
  • Što se desilo posle toga: nakratko smo pokušali da umirimo dete, zatim smo otišli kući, nismo kupili mleko.

 

U ovom primeru čini se da je okidač promena detetove uobičajene rutine nakon škole (odlazak direktno kući bez zaustavljanja za nabavku). „Nagrada“ za ljuljanje i plakanje je vraćanje u rutinu (jer roditelj odlazi kući bez kupovine mleka). Imajte na umu da ponekad može biti više pokretača ponašanja.

 

Korak 3: uvedite promene
Kada saznate šta pokreće ponašanje i šta dete njime dobija, možete to saznanje da upotrebite za uvođenje promena. Evo nekoliko primera:

  • Organizujte predvidljive rutine, možda pomoću rasporeda sa slikama
  • Pripremite dete za promenu rutine – na primer, tako što ćete ga upozoriti pet minuta ranije (ovo bi moglo biti vizuelno upozorenje pomoću sata). Upotreba slika takođe može pomoći. U gornjem primeru, to bi mogla biti slika prodavnice ili mleka. Socijalne priče mogu takođe biti korisne – na primer, slika škole, zatim prodavnice, pa kuće uz priču „Prvo te mama pokupi iz škole, zatim idemo u prodavnicu, a onda idemo kući”.
  • Uspostavite postepeno upoznavanje sa okruženjima koja bi mogla biti suviše stimulativna. Na primer, počnite sa kratkim posetama tokom kojih vaše dete dobije nešto što mu se sviđa ili idite u prodavnicu kada nema mnogo kupaca.
  • Jasno komunicirajte sa svojim detetom. Na primer, nemojte davati više zahteva ili uputstava odjednom. Koristite jezik, simbole ili slike koje vaše dete razume.
  • Naučite dete kako treba da zatraži stvari koje želi ili koje su mu potrebne. Na primer, možete naučiti dete da kaže „pomoć” ili da koristi znak za „pomoć” kada radi težak zadatak.
  • Napravite plan za situacije za koje znate da bi mogle biti teške. Na primer, nemojte raditi nove stvari kada je dete umorno ili pustite dete da ponese omiljenu igračku kada idete negde gde se oseća nelagodno.
  • Pokušajte da ostanete potpuno smireni kada dete negoduje ili se ponaša na zahtevan način. Ali, nemojte propustiti da ga pohvalite kada se ponaša na željeni način!

Strategije za poboljšanje komunikacijskih i socijalnih veština

Poboljšana komunikacija i socijalno razumevanje će smanjiti anksiozost, frustraciju ili zatevno ponašanje kod dece i tinejdžera sa PSA. Postoje mnoge strategije i pristupi koji mogu pomoći u poboljšanju veština deteta u ovim oblastima što će i vama pomoći da izađete na kraj sa neželjenim ponašanjem.

Neki roditelji mogu birati strategije koje su bazirane na Primenjenoj analizi ponašanja (ABA) za podučavanje deteta novim veštinama i podsticanje odgovarajućeg ponašanja, što može umanjiti detetovu potrebu za neprikladnim ponašanjem. Ove strategije mogu koristiti izolovano ili mogu biti inkorporirane u tehnike koje su poznate pod nazivima Podučavanje diskriminativnim nalozima (Discrete Trial Training), Uzgredno podučavanje (Incidental teaching), Tretman ključnih odgovora (Pivotal Response Tretatment), Komunikacija putem razmene slika (PECS) itd. O ovim tehnikama i mnogim drugim raspitajte se kod profesionalaca koji pružaju podršku vama i vašem detetu.

Takođe, roditelji se mogu opredelliti i za upotrebu informaciono-komunikacione tehnologije, odnosno nekih rešenja poput komunikatora koji takođe za neku decu mogu biti jako korisni.

Vaš pedijatar, profesionalci zaposleni u razvojnom savetovalištu, u timu za rane intervencije, vrtiću ili školi mogu vam pomoći da pronađete odgovarajuće strategije za svoje dete.  Defektolozi (specijalni edukatori), psiholozi, ako  i iskusni i sertifikovani ABA praktičari mogu vam pomoći da razumete kako da reagujete u situacijama kada se vaše dete ponaša na način koji je za vas zahtevan i izazovan.

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena