Podučavanje dece s teškoćama u razvoju praktičnim veštinama - Beogradski Psihološki Centar
Podučavanje dece s teškoćama u razvoju praktičnim veštinama

Deca s teškoćama u razvoju mogu otežano ovladavati veštinama potrebnim za svakodnevni život – na primer veštinama održavanja lične higijene ili socijalnim veštinama. Evo praktičnih strategija koje možete koristiti za podučavanje svog deteta sa teškoćama u razvoju ovim veštinama.

Pružanje podrške deci s teškoćama u razvoju u ovladavanju praktičnim veštinama

Deci sa teškoćama u razvoju često je potrebno duže da nauče kako da obavljaju svakodnevne aktivnosti, kao što su oblačenje i pranje zuba. Takođe im može biti izazovno da nauče društvene veštine kao što su deljenje igračaka i drugih predmeta sa drugima i čekanje na svoj red.

Ovaj članak će vas provesti kroz tri praktične strategije za podučavanje deteta sa teškoćama u razvoju za savladavanje praktičnih veština:

– Strategija bazirana na usmenim uputstvima: podučavanje verbalnim uputstvima

– Strategija bazirana na modeliranju (modelovanju): podučavanje pokazivanjem

– Strategija bazirana na podučavanju korak po korak.

Podučavanje veštinama može biti prilično iscrpljujuće i može zahtevati puno vremena i strpljenja. Dakle, pre nego što počnete da podučavate svoje dete, dobra je ideja razmisliti o tome šta želite da vaše dete postigne, kao i da li je vaše dete fizički sposobno da nauči tu veštinu? Ima li dovoljno dobru koordinaciju? Da li je sposobno da shvati šta želite da ono radi?

Odgovori na ta pitanja pomoći će vam da utvrdite možete li dete da naučite određenim veštinama, kojim ga veštinama možete podučavati i koja od navedenih strategija najbolje odgovara vašem detetu.

Može biti zbunjujuće za vaše dete ako pokušate da radite na previše veština odjednom. Cilj je da dete naučite jednu osnovnu veštinu, u isto vreme koristeći strategiju koja najbolje odgovara vašem detetu. Možda ćete se iznenaditi kad vidite da se istovremeno pojavljuju i neke druge veštine.

Podučavanje verbalnim uputstvima

Dete uči kako nešto da radi tako što mu vi objašnjavate šta treba da čini ili kako to da čini.

Uputstva nisu uvek najbolji način da naučite decu kako nešto da rade, a deci sa teškoćama u razvoju može biti teško da nauče iz usmenih uputstava. To znači da je dobra ideja da napravite neki plan kada dete podučavate pomoću verbalnih uputstava.

Pre nego što počnete

– Napravite jednostavan plan zadatka koji želite da vaše dete nauči. Ako zadatak uključuje nekoliko delova, podelite svoja uputstva na niz jednostavnih koraka.

– Objasnite tačno šta želite da vaše dete uradi. Kakvo ponašanje tražite? Na primer, nemojte reći: „Pripremi se za školu“. Umesto toga, recite: „Operi zube, a zatim se obuci za školu’”. Pokušajte s jednim do dva specifična uputstva, a zatim dodajte još koraka.

– Ako vaše dete ima problema s razumevanjem reči, razmislite o tome da koristite poster ili slike da biste objasnili šta želite da ono uradi.

Dok obavlja zadatak

– Dajte usmena uputstva samo onda kada imate pažnju deteta.

– Ako vaše dete može da uspostavi kontakt očima, podstaknite ga da vas gleda dok govorite.

– Koristite jezik koji vaše dete razume. Neka vaše rečenice budu kratke i jednostavne.

– Ostavite dovoljno vremena (do jednog minuta) da vaše dete reaguje, a zatim dajte puno pozitivnih povratnih informacija kada dete sledi vaša uputstva. Recite detetu šta je ispravno učinilo.

– Pazite na ton vašeg glasa. Vaše dete mogu odvratiti emocionalne poruke u vašem glasu – na primer, ako ste frustrirani ili uznemireni. Dete bi se u tim trenucima moglo fokusirati na ove znakove, a ne na ono što govorite.

Kada je zadatak gotov

– Izbegavajte da dajete puno negativnih povratnih informacija ako vaše dete ne shvati zadatak kako treba. Umesto toga, samo ukažite na jednu do dve stvari koje sledeći put dete može da uradi drugačije.

– Kako proces učenja vašeg deteta odmiče, pokušajte da dajete što manje usmenih uputstava ili čak u potpunosti ukinite uputstva.

– Ako planirani zadatak ne uspe, pričekajte nekoliko dana i pokušajte ponovo.

Mnogo je razloga zbog kojih dete možda ne sledi uputstva. Možda ne razume. Može se desiti da se dete ponaša nedosledno dok uči, a poboljšava se tokom vremena vežbanjem. Ili, jednostavno, nekada dete ne želi da radi ono što tražite.

Modeliranje (modelovanje): podučavanje pokazivanjem

Deca uče šta i kako da rade gledajući nas. Svoju decu učimo mnogim stvarima pokazujući im šta da rade. Na primer, veća je verovatnoća da ćete „pokazati”, detetu, a ne „reći“ mu kako da spakuje igračke, opere svoju šolju ili nahrani svog kućnog ljubimca.

Možete koristiti i modeliranje kako biste naučili svoje dete kako da komunicira s drugima – na primer, da zatraži pomoć od učiteljice, ili da se predstavi drugoj osobi. A modeliranje (modelovanje) je odličan način da dete nauče veštine koje je teško objasniti rečima, poput govora tela i tona glasa.

Modeliranje (modelovanje) bi moglo pomoći deci koja imaju problema da uspostave kontakt očima sa vama – na primer, deci s poremećajem iz spektra autizma (PSA), ali i deci s cerebralnom paralizom i sindromomfragilnog X hromozoma. Modeliranje (modelovanje) znači da deca mogu posmatrati vaše postupke i ponašanje dok im pokazujete šta treba da rade.

Pre nego što počnete

– Ne započinjite dok vaše dete ne gleda u vas i dok nemate njegovu pažnju.

– Neka dete prvo usmeri pogled ka vama, a zatim polako izvodite pokrete kako bi dete jasno moglo da vidi šta radite.

– Ako se vaše dete trudi da kopira vaše radnje dok je okrenuto prema vama, dopustite mu da sedi pored vas ili da vas kopira dok gledate od pozadi.

Dok obavlja zadatak

– Podelite zadatak na manje korake ako je komplikovan. Započnite s najlakšim delom i dajte detetu vremena da isproba samo, pre nego što krenete na sledeći deo.

– Istaknite važne delove onoga što radite. Na primer, „Pogledaj kako sam …“.

– Komentarišite naglas. Na primer: „To nije bilo sasvim u redu –  mislim da ću pokušati ponovo“.

Kada je zadatak gotov

– Dajte detetu šansu da vežba nakon što vas posmatra. Ponovite modeliranje (modelovanje) ako treba, da dete vidi ponovo radnju.

– Dajte pohvale i ohrabrenja.

Podučavanje deteta sa teškoćama u razvoju novim veštinama može biti zaista naporno, i normalno je da se ponekad osećate frustrirano. Ali važno je ne modelirati (modelovati) ponašanje koje ne želite da podučavate – na primer, ne odustajte kada je teško ili ne dižite glas kada ste ljuti.

Podučavanje korak po korak (postupak ulančavanja)

Neki zadaci ili aktivnosti su složeni ili se moraju odvijati po jasno određenom redu. Ove zadatke možete podeliti na manje korake i podučavati dete korak po korak.

Na primer, evo kako možete da podelite zadatak oblačenja:

– Izvadi odeću.

– Obuci gaćice.

– Obuj čarape.

– Obuci majicu.

– Obuci pantalone.

– Obuci džemper.

Svaki od ovih koraka može se takođe raščlaniti na sitnije delove. Na primer, možete ovako objasniti „Obuci džemper“:

– Okreni džemper na pravu stranu.

– Navuci džemper preko glave.

– Provuci jednu ruku.

– Provuci drugu ruku.

– Spusti džemper.

Ideja podučavanja korak-po-korak je da podučavate dete jedan po jedan korak. Kada je vaše dete naučilo prvi korak, tada podučavate sledeći korak, pa sledeći i tako dalje. Nastavite tako dok vaše dete ne bude moglo da obavi ceo zadatak samo. Možete koristiti verbalna uputstva i modeliranje (modelovanje) da pomognete svom detetu da nauči svaki pojedinačni korak.

Pružanje fizičkih podsticaja (putem pokreta) i davanje govornih uputstava

Možda ćete morati da koristite pokrete i govorna uputstva – na primer, da stavite svoje ruke preko detetovih i da ga vodite kroz pokrete (na taj način mu obezbeđujete fizičke podsticaje). Možete postepeno obustavljati pomoć kako dete počinje da dobija ideju, ali nastavite da govorite detetu šta da radi. Zatim jednostavno pokažite ili gestikulirajte.

Nakon što vaše dete nauči novu veštinu, možete postupno ukinuti i gestikulaciju i govorna uputstva.

Podučavanje koracima unazad (ulančavanje unazad)

Često je dobra ideja da komplikovan zadatak, kao što je oblačenje, podučavamo počevši od poslednjeg koraka, a ne prvog. To se naziva podučavanje unazad (ulančavanje unazad).

Na primer, ako želite da koristite učenje unazad za oblačenje džempera, možete pomoći svom detetu da stavi džemper preko glave i stavite mu ruke u njega. Zatim ga podstaknite da samo napravi poslednji korak – da spusti džemper.

Jednom kada dete može da spusti džemper, podstaknite ga da samo proturi ruke i onda spusti džemper. Nastavite ovako dok vaše dete ne savlada svaki korak zadatka i ne može da uradi sve samo.

 

 

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena