Podsticanje razvoja govora kod dece - Beogradski Psihološki Centar
Podsticanje razvoja govora kod dece

Ukoliko želimo da podržimo i podstaknemo pojavu prve reči ili razvoj verbalnog izražavanja kod dece, možemo puno toga da uradimo, a da se ova podrška odvija u detetovoj kući, u vrtiću i u drugim svakodnevnim prilikama – u parku,  u prodavnici, u šetnji i slično.

Osnovni savet za roditelje, bake i deke, vaspitače i sve druge koji okružuju dete i brinu o njemu, je da sa detetom što više razgovaraju, kao i da sve što rade – prate rečima

Šta to praktično znači? Evo nekih primera:

  • Razgovor sa samim sobom: Naglas opisujte svoje postupke, događaje, osećanja ili predmete koji vas okružuju.  (npr. „Opraću ruke pred večeru“ „Upravo sam ispustila kašiku, baš se glasno čulo!“, „Mmmm, sendivič mi je ukusan“).
  • Paralelni govor: Opisujte rečima ono što dete vidi, čuje, radi ili oseća (na primer:  „Igraš se sa autićem“, “Mokra si jer si pokisla”, “Slušamo muzik”u).
  • Nadovezivanje na ono što dete kaže: Produžite ono što dete kaže ( na primer, ako dete kaže, „napolje“ nakon što uzme jaknu, produžetak bi mogao da bude, „Da li želiš da ideš napolje?“)
  • Obrazlaganje: Koristeći prethodan primer, možete reći, „Da li želiš da ideš napolje? Lepo je vreme, a napolju se igraju tvoji drugari.“

Ukoliko vam se učini da vas dete ne primećuje, da ne gleda u vas ili da ne možete da mu skrenete pažnju na sebe, možete podsticati razvoj bazičnih komunikacijskih veština, na neki od sledećih načina:

    • Dok se dete igra, možete ga podsticati da se okrene i obrati pažnju na drugu decu i poznate i nepoznate glasove. 
    • Možete aktivirati neku zvučnu igračku (npr. zvonce, gumenu igračku koja pišti) da proizvedete zvuk. Zatim možete pozvati dete po imenu. Kada se dete okrene prema zvuku, ponovo može aktivirati igračku i pokušati da mu zadržite pažnju na njoj nekoliko sekundi.
    • Predmeti kao što je nakit (naročito perlice jarkih boja i zveckave mindjuše) ili naočari mogu da se pomeraju da bi skrenuli detetovu pažnju na lice i glas roditelja. 
    • Kada hranite dete, možete upotrebiti flašicu, kašiku ili igračku da usmerite detetovu pažnju na svoje lice dok govorite. 
    • U toku dana, kada je dete zadovoljno i budno ali ne obraća pažnju vas, možete stati na par koraka iza ili pored deteta i pozvati ga po imenu. Kada vas dete pogleda, nasmešite mu se i pokušajte da mu zadržite pažnju nekoliko sekundi govoreći mu. 
    • Menjajte visinu i boju glasa kako bi dete što duže bilo zainteresovano. Neka vaše lice bude izražajno – široki osmesi, smešna lica, dizanje obrva ili širenje očiju. Tako će vaše lice biti ne samo “interesantnije”, već ćete vežbati i razumevanje i izdržavanje osećanja.
    • Kada god uđete u prostoriju gde je dete, pozdravite ga i privucite mu pažnju rečima, „Zdravo, Ana“ ili „Dobro jutro, Milane“ ili Ehej, dušo, vidim da uživaš u igri!”
    • Iskoristite neke svakodnevne rutine da uključite dete u igru prepoznavanja zvukova i njihovog izvora – tako ćete vežbati slušanje. Na primer, radio, televizija, usisivač, veš mašina, voda koja teče, dobovanje kiša, oglašavanje ptice i psa, zvuk motora, su svakodnevni zvuci na koje možete detetu skrenuti pažnju

Uobičajeno, pojava prvih reči događa se između 12og i 18 meseca. Individualne razlike među decom mogu biti velike, pa nije baš dobra ideja da upoređujete svoje dete sa drugom decom istog uzrasta. Međutim, ukoliko vas brine da razvoj govora kod vašeg deteta kasni, ili primećujete da se dete ne odaziva na svoje ime, ne okreće glavu prema izvoru zvuka ili ne obraća pažnju na vaše lice ili vas ne gleda dok mu govorite, obratite se vašem pedijatru ili Razvojnom savetovalištu u Domu zdravlja. Savet stručnjaka može biti dragocen, a praćenje razvoja deteta je od presudnog značaja da se detetu na vreme pruži potrebna dodatna podrška. Raspitajte se u svom Domu zdravlja da li pedijatar može da vam omogući da popunite upitnik Uzrast i razvoj (URD). Ovaj upitnik može da ukaže na zone u kojima je potrebno pružiti detetu podsticaj. Ne zaboravite, svaki trenutak je važan, a prvih 1.000 dana su ključni za neurološki i psihološki razvoj deteta.  

Korišćena literatura: AEPS – Sistem procene, evaluacije i programiranja za bebe i decu, DRUGO IZDANJE , Kurikulum za uzrast od 0 do 3 i od  3 do 6 godina, Dr Diane Bricker & Mr Misti Waddell

Tekst priredile: Dr Mirjana Đorđević, defektolog i Lana Vučičević Miladinović, psiholog

 

 

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena