Podrška pozitivnom ponašanju (PBS – Positive Behaviour Support) koristi se za poboljšanje socijalnih, komunikacijskih i životnih veština i ponašanja kod ljudi sa poremećajem iz spektra autizma (PSA) - Beogradski Psihološki Centar
Podrška pozitivnom ponašanju (PBS – Positive Behaviour Support) koristi se za poboljšanje socijalnih, komunikacijskih i životnih veština i ponašanja kod ljudi sa poremećajem iz spektra autizma (PSA)

 

Podrška pozitivnom ponašanju (PBS – Positive Behaviour Support) koristi se za poboljšanje socijalnih, komunikacijskih i životnih veština i ponašanja kod ljudi sa poremećajem iz spektra autizma (PSA). Istraživanja pokazuju da ima efekta.

 

Šta je podrška pozitivnom ponašanju?

Podrška pozitivnom ponašanju predstavlja individualizovan i sveobuhvatan pristup koji roditelji, vaspitači ili nastavnici koriste kako bi podučili i ohrabrili decu da se primereno ponašaju. Ovaj pristup smanjuje pojavu onog ponašanja koje za okolinu može biti zahtevno ili izazovno, tako što se otklanja ono što pokreće, podstiče ili predstavlja nagradu za takvo ponašanje. Ovaj pristup uči decu kako da ponašanje koje za okruženje deluje zahtevno zamene alternativnim, primerenijim ponašanjem.

 

Kome je namenjena podrška pozitivnom ponašanju?

Podrška pozitivnom ponašanju namenjena je svima koji imaju teškoće u ponašanju, uključujući i decu sa PSA. Pristup se takođe može koristiti i kod osoba sa intelektualnim teškoćama, problemima u učenju, razvojnim i socijalnim teškoćama.

 

Podrška pozitivnom ponašanju se kao poseban pristup pojavio 1980-ih, razvijajući se iz primenjene analize ponašanja (ABA). Podrška pozitivnom ponašanju se kao  i ABA zasniva na “teoriji učenja”, ali se podrška pozitivnom ponašanju razvila sa jačim fokusom na osobu ili porodicu.

Teorija učenja sugeriše da način na koji se ljudi ponašaju u nekoj situaciji zavisi od toga kako su ranije doživeli slične situacije.

 

Na kojoj ideji se zasniva podrška pozitivnom ponašanju?

Ideja na kojoj se zasniva podrška pozitivnom ponašanju je da svako ponašanje služi određenoj svrsi. Ponašanje koje za okruženje deluje teško i izazovno možemo umanjiti ako znamo šta deca pokušavaju da postignu tim ponašanjem.

Podrška pozitivnom ponašanju ima za cilj da nauči decu poželjnim i društveno prikladnijim načinima komunikacije i postizanja onoga što žele – na primer, korišćenjem reči ili znakova za komunikaciju. Time se gubi efekat neadekvatnog ponašanja i ono postaje nepotrebno, što znači da je manje verovatno da će ga deca u budućnosti upražnjavati.

Ključna osobina ovog pristupa je individualizovani plan:

  • koji svakodnevno sprovode svi koji su uključeni u rad sa detetom,
  • koji se koristi u prirodnom okruženju gde se javlja određeno ponašanje.

 

Šta uključuje podrška pozitivnom ponašanju?

Prvo je važno da se obave potrebne medicinske pretrage, kako bismo isključili mogućnost da se problematično ponašanje javlja zbog neke fizičke ili fiziološke bolesti ili stanja. Zatim, profesionalac koji se bavi pružanjem podrške detetu i porodici (defektolog, psiholog i slično) razgovara s detetovom porodicom i vrši posmatranje kako bi otkrio svrhu detetovog ponašanja i šta dete postiže ponašanjem na taj način. Ovaj postupak je poznat i kao funkcionalna procena.

Nakon ovih procena, porodice rade s praktičarem na detaljnom planu kako bi uklonili ili umanjili okidače problematičnog ponašanja i, kad god je to moguće, zaustavili bilo kakve slučajne nagrade za takvo ponašanje. Kada osmisle plan, roditelji mogu da uče i ohrabruju dete da koristi nove veštine i alternativne, primerene načine komunikacije s drugima kako bi iskazalo svoje želje i potrebe.

Da li podrška pozitivnom ponašanju ima efekta?

Podrška pozitivnom ponašanju podržana je visokokvalitetnim istraživanjima koja pokazuju da ovaj pristup:

  • poboljšava uspeh dece u školi;
  • pomaže deci da iskazuju zahteve na primeren način;
  • pomaže deci u davanju i deljenju informacija;
  • smanjuje agresiju kod dece prema sebi i drugima;
  • smanjuje samo-stimulativno ponašanje;
  • smanjuje izlive besa i ponašanje koje okruženju deluje kao zahtevno i teško.

Kao i kod svih vrsta intervencija u ponašanju, na to koliko dobro deluje određena intervencija utiče to da li se ona u praksi dosledno i tačno sprovodi.

Ko praktikuje podršku pozitivnom ponašanju?

Defektolozi, psiholozi i drugi profesionalci koji su obučeni za podršku pozitivnom ponašanju mogu zajedno sa roditeljima razviti plan intervencije i pružiti podršku roditeljima, vaspitačima i nastavnicima u primeni ovih intervencija.

 

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena