Beogradski psihološki centar je nevladino neprofitno udruženje, osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti očuvanja i unapređivanja mentalnog zdravlja dece i porodice.
Sajt odrastanje.rs Beogradskog psihološkog centra pruža roditeljima nove informacije o tome kako da neguju decu i omoguće im da što bolje razvijaju svoje potencijale.
Sva deca, roditelji i porodice su različiti. Porodice potiču iz različitih kultura, imaju različita uverenja i svaka je jedinstvena. To znači da donose sopstvene odluke o tome šta je dobro za njihovu decu.
Iako postoje neki jedinstveni principi koji važe za sve, prava rešenja za izazove sa kojima se sreće svaka porodica razlikuju se.
Roditelji i deca odrastaju i uče zajedno. Deca se razvijaju, a porodične okolnosti se vremenom menjaju. Roditeljstvo je učenje najboljih rešenja tokom svih porodičnih promena.
Verujemo da su roditelji u najboljoj poziciji da odluče šta je za njihovu decu dobro ukoliko dobiju naučno zasnovane informacije o roditeljstvu, zdravlju i razvoju dece.
Naš vebsajt namenjen je profesionalcima koji pružaju podršku roditeljima. Namenjen je pedijatrima, medicinskim sestrama, vaspitačicama i vaspitačima, nastavnicima, socijalnim radnicima, psiholozima i drugima koji mogu da usmere roditelje na sajt ili da podele informacije roditeljima sa kojima rade.
Beogradski psihološki centar je od svog osnivanja realizovao sledeće projekte:
1) „Kreiranje uslova za razvoj sveobuhvatnog sistema rane intervencije kod dece na ranom uzrastu u Srbiji“ ( 2017-2018) (Fondacija za otvoreno društvo i Unicef Srbija)
2) „Osnaživanje kapaciteta Univerzitetske dečje klinike za prepoznavanje i ranu intervenciju kod dece sa razvojnim teškoćama“ (2017-2019) (Unicef Srbija)
3) „Dosezanje roditelja radi blagostanja dece“ (2018-2019) (Australijska ambasada)
4) „Psihološka online grupna podrške za mame tokom pandemije Covid-19″ (2020-2021) (Australijska ambasada)
5) „Online savetovalište za roditelje male dece sa razvojnim teškoćama” (2021-2022) (Caritas)
6) „Jačanje sistema ranih intervencija u Srbiji” (2018-2022) (Fondacija za otvoreno društvo i Unicef Srbija)
7) „Implementacija porodično orijentisanih ranih intervencija u pet novih lokacija” (2022-2023) (Fondacija za otvoreno društvo)
8) „Consultancy on introducing contemporary early childhood intervention model in two Montenegrin municipalities” (2023) (Unicef Crne Gore)
9). “Roditelji za roditelje – Mreža horizontalne podrške” (2023) (Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju)
10) Parenting for Children in Cri
Naši dosadašnji rezultati ogledaju se u:
1) stvaranju uslova za razvijanje efikasnog modela međusektorskog, transciplinarnog, integrisanog i kontinuiranog sistema usluga porodično orijentisanih ranih intervencija kroz realizaciju istraživanja (npr. Situaciona analiza, dubinska analiza itd.), obuka (za praktičare, trenere i mentore, a uz angažovanje inostranih i domaćih predavača), stvaranje mreže profesionalaca (19 lokalnih timova; savetodavnih odbora – lokalnih i nacionalnog; tima nacionalnih supervizora; tima mentora; tima trenera), opremanje ustanova (osnovnim digitalnim paketima, asistivnom tehnologijom, didaktikom), kreiranje resursa (brošura, flajera, priručnika) itd.
2) kreiranju ovog sajta “Odrastanje.rs” koji pruža informacije roditeljima, ali predstavlja i koristan alat profesionalcima. Kreiranju sajta prethodile su konsultacije sa roditeljima u dva grada u Srbiji.
3) osnaživanju 195 mama kroz grupe podrške sa psihoterapeutima. Saznali smo da je preko 50% mama iskusilo simptome tuge, bezvoljnosti, apatije, probleme sa spavanjem i ishranom, kao i pojačan strah i anksioznost za bližnje. Veliki procenat mama je prijavio preplavljenost svakodnenim obavezama i brigom o ukućanima, probleme na nivou partnerske komunikacije i u sferei roditeljstva. Pet posto naših ispitanica je doživelo neki oblik nasilja tokom pandemije, a 11 posto se suočilo sa gubitkom i žalovanjem. Na osnovu fidbeka učesnica grupa, naučili smo mnoge lekcije. Učesnice su nam jasno poručile da one smatraju da je ovakav vid podrške potreban većini roditelja, i da bi one same rado ponovo učestvovale u ovakvim i sličnim grupama. Grupe podrške mogu umnogome da osnaže učesnike da se bolje i efikasnije nose sa svakodnevnim stresorima, posebno u kontekstu nove realnosti. Takođe, međusobna podrška majki, deljenje osećanja, iskrena razmena i podrška, imaju podjednak značaj kao i facilitacija procesa od strane terapeuta. Pored razmene, značajnu podršku mentalnom zdravlju predstavlja razgovor o načinima nošenja sa stresom i negovanje sopstvene rezilijentnosti, na nivou pojedinca, para i porodice (briga o sebi, humor, povezivanje sa članovima porodice, rituali i rutine, komunikacija, fleksibilnost, načini za relaksaciju, uživanje, obnavljanje, konekcije sa širom zajednicom).
4) realizaciji 143 pojedinačne sesije savetovanja roditelja dece sa razvojnim teškoćama i šest grupnih sesija (na teme: Porodično orijentisane rane intervencije, Inkluzija u obrazovanju, Pričajmo o razvodu, Autizam, Priprema partnera za dolazak deteta i Roditeljske zabrinutosti u vezi sa razvojem dece; sve grupne sesije dostupne su na našem yt kanalu). U grupnim sesijama je učestvovalo: 400 učesnika i ostvareno je 1.979 prikaza na YT.
Važna dokumenta:
Etički kodeks Beogradskog psihološkog centra
Politika zaštite od seksualne eksploatacije i zlostavljanja
Flajer o zaštiti od seksualne eksploatacije i zlostavljanja