Nošenje sa strahovima i anskioznošću u vezi sa Korona virusom (COVID-19) - Beogradski Psihološki Centar
Nošenje sa strahovima i anskioznošću u vezi sa Korona virusom (COVID-19)

Uobičajene reakcije

Ljudi mogu doživeti široku lepezu mogućih osećanja i reakciju, i u narednim danima i nedeljama možda ćete povremeno osećati:

– anskioznost, zabrinotost ili paniku

– teškoće u koncentraciji ili probleme sa spavanjem

– osećaj bespomoćnosti ili zbunjenosti

– ljutnju

-skepticizam ili nalete hrabrosti

-povlačenje od drugih

-preplavljenost medijskim sadržajma

– preosetljivost vezanu za zdravlje i telesne senzacije

– osećaj gubitka ili tugovanja

– uzbuđenje, olakšanje, radoznalost

Mehanizmi nošenja sa osećanjima

Postoji mnogo jednostavnih i efektivnih načina da kontrolišete svoje brige i strahove. Mnogi od njih su važni sastojci zdravog životnog stila u fizičkom i mentalnom smislu.

Informišite se

Budite infomrisani o najnovijim saznanjima o COVID-19 iz pouzdanih izvora.

Stavite stvari u perspektivu

Ograničite brigu i uznemirenost tako što ćete manje vremena provoditi u slušanju ili gledanju uznemirujućih sadržaja u medijima ili na internetu. Napravite pauzu u gledanju vesti i fokusirajte se na pozitivne apskte trenutnog života i na stvari nad kojima imate kontrolu.

Anskionznost je emocija koja ima tendenciju da traži potvrdu. U nekim trenucima validiranje emocije može biti vrlo važno, ali to takođe intenzivira osećanje, što može dovesti do osećaja preplavljenosti  i bespomoćnosti. Prihvatite svoje emocije sa razumevanje, a onda skrenite misli na druge stvari. „Razumljivo je i prirodno da sam zabrinut/a, ALI RAZUMEM da zabrinutost nije sada najefikasniji način da reagujem“

Budite svesni trenutka  (mindfulness) i pirhvatite ga. Fokusirajte se na „šta sad“ a ne na „zašto“. Budite strpljivi prema sebi i drugima. Pustite da se stvari odvijaju i imajte veru da drugi pokušavaju da urade pravu stvar.

Fokusirajte se na racionalan pre nego na emotivni odgovor i uključite se aktivno u rešavanja problema. Otkrijte kome možete da se obratite i ko može da vam da odgovore na pitanja, tačne informacije ili da vas posavetuje.

Prionite na aktivnosti koje vam daju osećaj svrsishodnosti, makar jednostavne kao što su čišćenje, spremanje kreveta, pranje veša, razgovor sa prijateljem ili vežbanje neke nove veštine. Namerno se uključite u aktivnosti koje smanjuju fokusiranje na brigu i strah.  Slušajte muziku, odgledajte neku komediju, čitajte knjigu, itd.

Pre nego da se prepustite razmišljanju nad istim sadržajem i da u glavi iznova izazivate sliku bespomoćnosti, zamislite sebe kako se uspešno nosite sa brigom. Obratite pažnju na to kako se ponašate, kako govorite, šta radite, dok efikasno kontrolišete zabrinutost. Vidite sebe kao efikasne.

Razmislite šta biste mogli reći prijatelju o ovoj situacija, na način koji bi ga ohrabrio, umirio ili podržao. Sada, kažite te stvari sebi.

Pokušajte da mislite sa zahvalnošću. Svaki dan odvojte vreme da se setite tri stvari zbog kojih ste zahvalni. Zamislite ove stvari kao da ih družite u ruci.

Važni planovi su sada možda radikalno izmenjeni zbog sadašnjih okolnosti. Pokušajte da ne potonete u žaljenje. Možda će se iz ove situacije izroditi neki drugačiji rituali, neki novi oblici proslava i načina povezivanja i neki drugi tenuci za pamćenje.

Budite svesni misli i reči koje koristite a koje su „katastrofične“. Ponekad je dovoljno da umesto da kažete „To je jezivo/strašno/užasavajuće“ kažete nešto drugačije poput „To je stvarno novi izazov“

Vaše telo može da pojača aknsioznost. Nemojte da ostajete u krevetu ceo dan. Pospremite sobu ili ormane. Istegnite se ili razmrdajte neki vežbama. Ukoliko možete, prošetajte nakratko napolju. Brinite o svom ljubimcu ili o kućnim biljakama.

Pazite i na to kako vaši stavovi/pretpostavke utiču na druge ljude. Neko ko ima temperaturu ili kašlje, ne mora nužno da ima korona virus.  Vodite računa da ne stigmatizirate nekog iz vašeg okruženja.

Ostanite povezani. Održavanje društvenih kontakata može doprineti osećaju normalnosti i može vam omogućiti da podelite sa drugima kako se osećate i time smanjite doživljaj stresa. Zadržite smisao za humor.

Uradite ovu misaonu vežbu.  Do detalja zamislite jednu kantu ili kutiju sa poklopcem. Pomislite na ono što vas stalno iznova brine i vrti vam se po glavi. Zamislite kako tu stvar izvlačite iz glave i ubacijete u kantu ili kutiju. Onda zamislite kako čvrsto zatvarate poklopac kante ili kutije i stavljate je na neku policu. U svakom  trenutku možete da se vratite i izvadite svoju brigu, ili je možete na neko vreme ostaviti na polici, što vam može dati vreme i slobodu da se bavite drugim stvarima.

Izvor: Harvard Students: CAMHS (Harvard University Counseling and Mental Health Services. Written by S. Rue Wilson, EdD, HUHS Psychologist

www.harvard.edu/coronavirus

preveo i pripremio: Beogradski psihološki centar

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena