Mentalno zdravlje tinejdžera - Beogradski Psihološki Centar
Mentalno zdravlje tinejdžera
  • Važno je da tinejdžer bude mentalno zdrav kako bi se razvijao, uspostavljao jake odnose sa drugima i prevazilazio izazove.
  • Jaki, ljubavlju ispunjeni odnosi koje dete sa vama ostvaruje imaju direktan i pozitivan uticaj na njegovo mentalno zdravlje.
  • Briga o fizičkom zdravlju ključna je za dobro mentalno zdravlje. Podstaknite svoje dete da bude aktivno, da se zdravo hrani, redovno spava i izbegava alkohol i droge.
  • Ako vas brine mentalno zdravlje vašeg deteta, za početak pričajte o tome sa njim.

Šta se podrazumeva pod mentalnim zdravljem?

Pod mentalnim zdravljem podrazumeva se opšte socijalno i emocionalno zdravlje. Vašem detetu je potrebno dobro mentalno zdravlje kako bi se pravilno razvijalo, uspostavljalo jake odnose sa drugima, prilagođavalo se promenama i prevazilazilo životne izazove.

  • Tinejdžeri koji su mentalno zdravi obično su pozitivniji prema sopstvenim osobinama i uživaju u životu;
  • Imaju zdravije odnose sa porodicom i prijateljima;
  • Fizički su aktivni i zdravije se hrane;
  • Učestvuju u aktivnostima;
  • Svesni su svojih uspeha;
  • Mogu da se opuste i naspavaju;
  • Pripadaju svojoj zajednici.

Kada je reč o mogućoj pojavi problema sa mentalnim zdravljem, adolescentsko doba ume da bude riskantan period. Pored uticaja okruženja i genetskih predispozicija, tinejdžeri u ovom periodu prolaze kroz brojne promene i susreću se sa nizom izazova, a za to vreme njihov mozak tek sazreva.

Kako unaprediti dobro mentalno zdravlje tinejdžera

Vaša brižnost i podrška, kao i jak odnos koji dete ostvaruje sa vama imaju direktan i pozitivan uticaj na njegovo mentalno zdravlje i mogu da umanje šansu da se kod deteta pojavi neki problem.

Evo nekih ideja kako da unapredite mentalno i opšte zdravlje deteta:

  • Pružajte detetu ljubav, iskazujte svoja osećanja i budite brižni;
  • Pokažite svom detetu da vas njegov život interesuje. Pohvalite njegov trud, dobre osobine, uspehe i cenite njegove ideje;
  • Uživajte u zajedničkim trenucima, bilo samo sa detetom ili sa celom porodicom;
  • Podstaknite dete da sa vama priča o svojim osećanjima. Za dete je važno da u teškim situacijama zna da nije samo i da može da vam se obrati da zajedno nađete rešenje problema;
  • Rešavajte probleme čim se pojave, pre nego što se pogoršaju.
  • Ako ste zabrinuti, pričajte o tome sa osobama od poverenja kao što su članovi porodice, prijatelji, drugi roditelji ili nastavnici.
  • Ako mislite da vam je potrebna stručna pomoć, obratite se lekaru opšte prakse.

Briga o fizičkom zdravlju ključna je za dobro mentalno zdravlje. Kako bi vaše dete bilo emocionalno i fizički zdravo, podstaknite ga da radi sledeće:

  • Neka bude aktivno. Fizička aktivnost i vežbe pomažu deci da ostanu zdrava, da imaju više energije i samopouzdanja, da kontrolišu stres i bolje spavaju.
  • Razvijajte i održavajte kod deteta zdrave navike u ishrani.
  • Uredno spavanje je veoma važno. Kvalitetan san pomaže detetu da lakše organizuje život prenatrpan obavezama i izađe na kraj sa stresom.
  • Alkohol i droge treba izbegavati.

Alkohol i različite vrste droga izuzetno su opasni za mentalno zdravlje tinejdžera. Podstaknite dete da izbegava droge i nemojte mu davati alkohol dok ne napuni 18 godina. Ukoliko saznate da vaše dete pije alkohol ili se drogira, razgovarajte sa njim. Najbolje bi bilo i da popričate sa nekim zdravstvenim radnikom ili psihologom.

Znaci da je vašem detetu potrebna pomoć

Normalno je da deca i tinejdžeri ponekad nisu raspoloženi, da im nedostaje motivacija i da ne mogu da spavaju. Međutim, ako primetite da neki od sledećih simptoma traju više nedelja, veoma je važno da pričate o tome sa svojim detetom. Drugi korak je da potražite profesionalnu pomoć.

Ovo su znaci koji mogu da ukažu na to da dete mlađe od 12 godina ima probleme sa mentalnim zdravljem:

  • Često je tužno;
  • Pokvarilo je prosek ocena u školi;
  • Ima učestale brige i strahove;
  • U školi ima probleme sa uklapanjem i slaganjem sa drugom decom;
  • Agresivno je, često neposlušno, ima napade besa;
  • Ima probleme sa spavanjem, uključujući i noćne more.

Obratite pažnju ako dete od 12 godina i starije ima sledeće simptome:

  • Deluje neraspoloženo, oseća se bespomoćno, plačljivo je i nedostaje mu motivacija;
  • Teško mu je da savlada svakodnevne aktivnosti;
  • Ima iznenadne, najčešće ničim izazvane promene ponašanja;
  • Ima probleme sa ishranom ili spavanjem;
  • Kvari prosek u školi ili iznenadno odbija da ide u školu, na vannastavne aktivnosti ili posao;
  • Izbegava prijatelje ili socijalne kontakte;
  • Žali se na fizički bol – na primer, glavobolje, bolove u stomaku ili leđima;
  • Agresivno je ili asocijalno – na primer, beži sa časova, ima problema sa policijom, bije se ili krade;
  • Veoma je anksiozno zbog težine ili fizičkog izgleda, gubi na težini ili, kako raste, ne dobija na težini.

Ako vam dete kaže da često razmišlja o samopovređivanju ili o samoubistvu, odmah potražite profesionalnu pomoć. Možete pozvati Nacionalnu SOS liniju za prevenciju samoubistava na 011/77-77-000. Pozovite Hitnu pomoć na 194 ili idite u najbliži urgentni centar.

Kako da sa detetom razgovarate o mentalnom zdravlju

Ako vas brine mentalno zdravlje deteta, za početak morate da razgovarate sa detetom o tome. Možda vam je neprijatno, pa odlučite da sačekate da problem sam od sebe prođe. Međutim, kada sa detetom razgovarate o njegovim emocijama, pokazujete mu da nije samo i da vam je stalo do njega. A ako je detetu potrebna profesionalna pomoć, vi mu morate pomoći da je nađe.

Evo nekih ideja kako da podstaknete svoje dete da vam kaže šta oseća:

  • Recite mu da i odrasle osobe imaju probleme koje ne mogu uvek same da reše. Istaknite da je lakše naći pomoć kada vas neko u tome podržava.
  • Recite detetu da je i za mlade ljude normalno da brinu, da su pod stresom ili su tužni. Takođe mu recite da nije lako otvoriti se i pričati o sopstvenim mislima i osećanjima.
  • Recite detetu da je ponekad lakše sagledati i razumeti sopstvena osećanja kroz razgovor o njima. Objasnite da odrasla osoba koja ima više iskustva, ili pak drugačija iskustva, može detetu da otkrije neko novo i drugačije rešenje problema.
  • Ako dete ne želi da priča sa vama, predložite mu da razgovara sa nekom drugom odraslom osobom – rođakom, bliskim porodičnim prijateljem, nastavnikom od poverenja, pripadnikom verske zajednice ili lekarom opšte prakse.
  • Objasnite detetu da su razgovori sa lekarom opšte prakse ili drugim radnicima u zdravstvu poverljivi, da oni ne smeju drugima da ih otkrivaju, osim kada ih brine bezbednost pacijenta ili sigurnost osoba u njegovom okruženju.
  • Naglasite detetu da nije samo i da ćete biti tu kad god ono bude spremno da razgovara.

Ako detetu kažete da mislite da nešto nije u redu, ono možda odbije vašu pomoć ili vam kaže da ne treba da se brinete. Mnogi mladi ne žele sami da traže pomoć za sebe. U tom slučaju kažite detetu da ste zabrinuti i da ćete tražiti savet stručne osobe. Probajte da podstaknete dete da vam se pridruži, a ako odbije, potražite pomoć sami.

Ako ne znate šta da radite, za početak se obratite lekaru opšte prakse ili školskom psihologu.

Vaše dete može da proba da kontaktira organizacije od poverenja koje pružaju pomoć mladim ljudima. To mogu biti domovi zdravlja ili psihološko-pedagoške službe u školama koje će, po potrebi, dete uputiti u specijalizovane ustanove.

Kako pronaći pomoć kad dete ima probleme sa mentalnim zdravljem?

Problemi sa mentalnim zdravljem neće nestati sami od sebe, zato je neophodno što pre pronaći profesionalnu pomoć. Loše mentalno zdravlje ili zapostavljanje problema u vezi sa mentalnim zdravljem mogu da utiču na razvoj i kvalitet života deteta, njegovo fizičko zdravlje, učenje u školi, odnose sa drugima…

Profesionalnu podršku možete dobiti od:

  • Lekara opšte prakse;
  • Stručne službe u školi, školskog psihologa;
  • Psihologa u domu zdravlja;
  • Psihijatara, psihologa i drugih stručnjaka koji rade pri bolnicama.

Pružati podršku detetu koje se bori sa problemima vezanim za mentalno zdravlje ume da bude teško i za roditelje. Zato je važno da i vi brinete o sebi. Podršku možete da nađete u tekstovima na našem sajtu, a možete da pozovete „Roditeljski telefon“ na 0800 007 000 ili posetite internet stranicu ove službe.

Ako ne znate kome da se obratite, lekar opšte prakse može da vam kaže gde je najprikladnije da potražite pomoć za svoju porodicu.

Niko nije kriv i nikoga ne treba kriviti za loše mentalno zdravlje.

Ukoliko problemi vezani za mentalno zdravlje ometaju život vašeg deteta, možda će kvalifikovani zdravstveni radnik dijagnostikovati mentalnu bolest.

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena