Kako stres povezan sa poremećajem iz spektra autizma utiče na porodice? - Beogradski Psihološki Centar
Kako stres povezan sa poremećajem iz spektra autizma utiče na porodice?

 

Porodice u kojima su deca sa poremećajem iz spektra autizma (PSA) često prijavljuju visok nivo stresa. Ovo je uobičajen deo porodičnog iskustva, ali je važno da znate da možete razviti efikasne načine upravljanja tim stresnim situacijama.

Članovi porodice doživljavaju i reaguju na stres na različite načine. Ne postoji jedan ispravan način na koji osećate ili reagujete na vaše dete sa PSA.

Osećanja i stres

Normalno je da osetite ceo spektar emocija. U različitim fazama u detetovom životu možete osetiti šok, tugu, bes, poricanje, usamljenost i prihvatanje. Ovakva osećanja mogu da budu izvor stresa za vas i ostale osobe u vašoj porodici.

Ipak, sva ta osećanja predstavljaju faze procesa tugovanja kroz koje roditelji dece sa teškoćama u razvoju često prolaze pošto saznaju detetovu dijagnozu. Potpuno je prirodno da osetite neko od tih osećanja u bilo kom trenutku.

Uostalom, možda ste zamišljali da ćete svoje dete učiti slova, organizovati rođendanske proslave, voditi ga na sportske aktivnosti, ili u kakvog tinejdžera će izrasti. Ono što ste zamišljali može da se razlikuje od stvarnosti, zavisno od detetovih sposobnosti. Možda ćete morati da prilagodite svoja očekivanja.

Bez obzira na vaša osećanja, važno je da ih prepoznate i prihvatite da su ona sasvim  u redu.

Različiti članovi porodice – različita osećanja

Vi i vaš partner možete biti u različitim fazama kada je reč o osećanjima, ili možete imati različite okidače za stres.

Na primer, majke su često pod većim stresom nego očevi – možda zato što su majke uglavnom primarni negovatelji u mnogim porodicama. Posebni izvori stresa za majke uključuju nepredvidive obrasce spavanja, probleme u vezi sa socijalnim veštinama, ograničenu sposobnost izražavanja emocija i probirljivost u vezi sa hranom. Sa druge strane, za očeve izazovno (problematično) ponašanje dece često predstavlja uzrok stresa.

Braća i sestre takođe doživljavaju stres vezan za PSA. Njih ponekad muče teškoće u ponašanju koje ispoljavaju njihova braća i sestre  – često zato što ih takvo ponašanje sramoti ili sprečava da dovedu prijatelje u svoju kuću da se igraju.

Članovi proširene porodice mogu takođe budu pod stresom dok posmatraju kako porodica reaguje na dete s PSA.

Stres ne utiče samo na članove porodice kao pojedince, već i na njihove međusobne odnose. Briga o vašim porodičnim odnosima može da vam pomogne u upravljanju stresom u porodici.

 Porodični stres i PSA: najčešći uzroci

Porodice sa decom sa PSA često doživljavaju viši nivo stresa nego druge porodice. Pod stresom su jer:

  • su u procesu prihvatanja dijagnoze;
  • osećaju da postoji još puno informacija koje ne znaju ili ne razumeju o PSA i onome šta to znači za njihovu decu;
  • smatraju da imaju slabu kontrolu nad budućnošću svoje dece s PSA;
  • im je teško da upravljaju detetovim zahtevnim ponašanjem, uključujući i to kako dete komunicira sa drugima, jede ili spava;
  • im je teško da se snađu u sistemu usluga za decu sa PSA, koji je prilično složen;
  • im je teško da vode svakodnevni život s detetom sa PSA – na primer obavljanje rutinskih radnji sa detetom koje ima PSA može jednostavno da potraje duže, i često može biti prilično frustrirajuće;
  • brinu o tome ko može da vodi brigu o njihovom detetu sa PSA, kada je njima potreban odmor.

 Kako možete izbeći stres kada imate dete sa PSA?

Iako je stres sastavni deo života, postoje neke stvari koje možete da učinite da izbegnete preveliko stresiranje.

 Organizacija

Stres je veoma često povezan sa osećanjem da su stvari izvan vaše kontrole. Organizovanje je vrlo efikasan način da stvari koje utiču na vaš život – uključujući nivo stresa – stavite pod kontrolu.

Na primer, u svakodnevnom životu morate da se fokusirate na jednu po jednu aktivnost. Pokušajte da uvedete neke porodične rutine. Te rutine možete prilagoditi deci sa PSA.

 Briga o sebi

 Kad imate dete sa PSA, lako možete doći u situaciju da nemate vreme za sebe. Ipak, možete smanjiti nivo stresa u svojoj porodici tako što ćete osigurati da svi članovi porodice –  uključujući i vas – imaju vremena da se bave onim u čemu uživaju.

Neka svi naprave spisak stvari u kojima uživaju. Pobrinite se da svako može da radi nešto sa svog spiska svakog dana ili barem na svakih nekoliko dana. Liste bi trebalo da sadrže kombinaciju aktivnosti koje se razlikuju po troškovima i vremenu. Bavljenje nizom aktivnosti sa spiska može pomoći da svako dobije šansu da radi ono u čemu uživa, čak i kada ima mnogo obaveza. Spisak vam može pomoći da pratite šta radite. Ako spisak stavite negde gde svi mogu da ga vide – na primer, vrata frižidera –  može vas podsetiti da zabavu učinite delom svog svakodnevnog života.

Održavanje porodičnih tradicija

Porodične tradicije mogu vam pružiti osećaj stabilnosti, čak i u stresnim vremenima. Možda ćete morati da izmenite svoje tradicije tako da odgovaraju potrebama vašeg deteta – na primer, možda ćete morati da odlazak na kampovanje za vikend, koje zahteva vožnju od nekoliko sati, zamenite za odlazak ka mestu koje je  bliže kući, kako biste što manje vremena provodili u automobilu.

 Kako se izboriti sa stresom

Iako je stres deo porodičnog života, možete naučiti da se nosite sa njim na pozitivniji način.

 Podrška porodice i prijatelja

Kada dete dobije dijagnozu PSA, može vam pomoći ako podelite tu informaciju sa porodicom i prijateljima.

I dobro je da tražite pomoć. Možete zamoliti člana proširene porodice da pričuva dete nekoliko časova jedno veče, ili da zamolite starijeg sestrića ili sestričinu da odvedu dete u park dok vi idete u kupovinu. To bi moglo da postane zabavna aktivnost i za vaše dete i za tog člana proširene porodice, a vama bi istovremeno pružilo predah.

 Privremena nega

 Privremena nega može da vam pruži predah od brige o detetu s PSA i pomogne vam da se nosite sa stresom. Ako ste zabrinuti zbog toga što ostavljate dete s osobom koja je izvan porodice, odvojite malo vremena da privremeni negovatelji upoznaju vaše dete, pre nego što vam bude hitno potreban odmor.

Pozitivan stav i unutrašnji dijalog

Pozitivan stav i pozitivan dijalog sa samim sobom efikasni su načini da se izborite sa stresom. Oni povećavaju vaša pozitivna osećanja i samim tim vašu sposobnost da se izborite sa stresnim situacijama.

Na primer, možda imate negativnu misao – „Ljudi verovatno misle da sam loš roditelj“. Možete se s tim izboriti tako što ćete se zapitati: „Kako mogu da znam da će ljudi ovo pomisliti?“. Možete takođe koristiti pozitivnije misli – „Kome ​​je stalo do toga šta drugi ljudi misle?“, „Mogu ja to.“ ili „Ostaću smiren(a)“.

Što više vežbate pozitivan dijalog sa samim sobom, sve više će vam to postati automatska radnja u životu. Počnite sa vežbom u jednoj situaciji koja vam uzrokuje stres, a zatim pređite na drugu.

Strategije opuštanja i disanja

Radite vežbe disanja i primenjujte tehnike opuštanja mišića. Ako radite i koristite vežbe za opuštanje čim osetite znakove stresa ili kada znate da ulazite u stresnu situaciju, to vam može pomoći da se smirite.

Možete čak i razmisliti o tome da svaki dan izdvojite malo vremena za opuštanje ili meditaciju. Čak i 10 minuta na početku ili kraju dana moglo bi da bude dovoljno. Ovo bi vam moglo pomoći da bolje spavate i da se osećate pozitivnije tokom dana.

Strategije za zahtevno ponašanje  

Zahtevno ponašanje dese sa PSA uzrok je velikog stresa za roditelje i porodice.

Od pomoći je ako posvetite posebnu pažnju specifičnim situacijama koje, čini se, pokreću ponašanje vašeg deteta, i tome kako ili zašto to uzrokuje stres. Kad znate koje situacije uzrokuju stres, možete ih izbeći ili promeniti.

Takođe je vrlo važno da pokušate da se pridržavate strategija ponašanja koje su osmišljene za vaše dete. Ako vam je teško da sprovedete strategije ponašanja, pokušajte da otkrijete šta uzrokuje problem. Na primer, da li mislite da vaše dete ne reaguje na strategije? Da li vam je teško da razumete šta treba da radite?

Što god da je u pitanju, možete pitati za pomoć svog pružaoca usluga u ranim intervencijama, ili ako je dete starijeg uzrasta profesionalce koji pružaju podršku vašem detetu i vama u školskom ili odraslom periodu.

 Saveti za prevazilaženje stresa

Roditelji dece sa PSA otkrili su da su sledeće ideje i strategije korisne za upravljanje porodičnim stresom:

  • Obavezno se pripremite za situacije koje vam uzrokuju stres. To uključuje vežbanje zdravih odgovora na ove situacije.
  • Što više znate o tome kako pojedine karakteristike PSA vašeg deteta utiču na učenje i razvoj vašeg deteta, to ćete biti bolje opremljeni da umanjite i sprečite stres.
  • Budite svesni da će vaš partner i druga deca drugačije reagovati na vaše dete sa Način na koji oni doživljavaju stres razlikovaće se od načina na koji ga vi doživljavate. Možda će vam biti potrebne različite vrste podrške.
  • Povežite se s pružaocima usluga i drugim roditeljima u sličnim situacijama kako bi se vaša porodica osećala kompetentno i podržano.
  • Prihvatite da će biti uspona i padova u vašoj porodici koji su posledica života sa PSA.

„Kad mu je bilo tri godine, Miloš je bežao na ulicu. Nama je to bila stalna briga. Vikala bih na njega iz čiste zabrinutosti, govoreći mu da je zaista loš i nestašan. Tada sam naučila kako da kontrolišem sopstvenu reakciju na stres i da razmišljam o njegovom ponašanju na drugačiji način. Otkrila sam zašto izlazi na ulicu (privlačilo ga je lajanje psa u komšiluku!). Istovremeno, naučila sam šta treba da radim kada on pobegne. Sve je to na kraju pomoglo“.

Kako da tražite pomoć

Ako vam je potrebna pomoć da se nosite sa stresom, imate mnoge mogućnosti:

  • Savetovanje – možete tražiti od svog lekara ili tima za rane intervencije, specijalnog edukatora i psihologa koji pružaju podršku vama i vašem detetu u školskom ili odraslom periodu, lokalnog ili Republičkog udruženja za pomoć osobama sa autizmom, drugih roditelja da vam preporuči nekog ko bi vam odgovarao.
  • Privremena nega (usluga Predah) – kontaktirajte nadležni centar za socijalni rad koji će vam objasniti kompletnu proceduru i dostaviti svu kompletnu uputnu dokumentaciju (http://www.centarbgd.edu.rs/ustanova-predah/)

Finansijska pomoć – kontaktirajte nadležni centar za socijalni rad, kao i udruženje za autizam kako biste ostvarili pristup finansijskoj podršci (http://autizam.org.rs/najcesca-pitanja/)

 

 

 

 

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena