Kako pripremiti dete sa poremećajem iz spektra autizma za školu? - Beogradski Psihološki Centar
Kako pripremiti dete sa poremećajem iz spektra autizma za školu?

Polazak u školu može biti stresan period kako za decu, tako i za njihove roditelje. Približavanje prvog septembra može posebno izazvati anksioznost kod članove porodice budućih prvačića sa autizmom. Vas kao roditelje možda može brinuti kako će se vaše dete adaptirati na školske uslove, da li će učitelji dobro razumeti vaše dete i u kojoj meri će umeti da ga podrže, ohrabre i podstaknu, da li će i na koji način vaše dete ostvariti dobre prijateljske odnose sa svojim vršnjacima itd.

Svakako, važan korak u pripremi za polazak u školu jeste razvijanje plana za tranziciju (više možete pročitati na linku: https://odrastanje.rs/polazak-u-skolu-velika-promena-za-decu-i-roditelje/ ).

 

Pored plana za tranziciju, predlažemo vam i nekoliko drugih strategija koje će možda koristiti vašem detetu i vama pri pripremanju za novu školsku rutinu:

1) Napišite socijalnu priču o školi. Socijalna priča treba detetu da pruži odgovore na pitanje – ko, šta, gde, kada i kako? Na primer:

– kada će početi škola?

– kako će se dete prevesti do škole?

– koliko će se u školi zadržati?

– kako će izgledati jedan školski dan?

– koga će dete videti tokom dana u školi?

– šta će se od deteta tražiti da uradi tokom školskog dana?

– kako će se njegovi vršnjaci ponašati tokom škoskih časova?

– kako bi dete trebalo da se ponaša u učionici?

– gde će se učenici sve kretati po školi?

Priču potkrepite slikama. Možete je čitati više puta tokom svakog dana. Može biti jako korisno da naknadno razgovarate o socijalnim pričama koje ste člitali, u trenucima kada je dete raspoloženo za to i kada osetite da je spremno za „rekapitulaciju naučenog“  Postavljajte detetu pitanja u vezi sa sadžajem priče, čega se seća, šta joj je bilo važno, koji koraci slede u kojim fazama dana i slično (više o socijalnim pričama možete videti na https://odrastanje.rs/sta-su-socijalne-price-social-stories/).

2) Možete nabaviti slikovnice na temu tranzicije, odnosno prelaska iz predškolskog obrazovanja u školski sistem. Ukoliko vaše dete voli da mu čitate, da gleda slike i da razgovarate o tome što ste pročitali i videli, možete i ovu tehniku koristiti za pripremanje za polazak u školu.

Foto: Pixabay.com

3) Posetite školu. U dogovoru sa zaposlenima u školi zakažite vreme u koje vaše dete može doći sa vama i posetiti školu, upoznati učitelja, ali i upoznati se sa školskom zgradom. Snimite ili fotografišite učionicu vašeg deteta, učitelja, drugo važno školsko osoblje, hodnike, kupatilo, dvorište, kabinete, prostor za igru, salu za fizičko, materijale za rad itd. I sve ostalo što mislite da će vam biti korisno prilikom pripreme vašeg deteta. Pokušajte tokom ove posete i da dobijete raspored časova, kao i raspored zvonjenja, kako biste mogli polako da uvodite školsku rutinu i kod kuće. Sve ove slike (i snimke) možete koristiti za kreiranje vizuelnog dnevnog rasporeda za vaše dete, ili pri izradi socijalnih priča ili video-prikaza (koje ćete puštati detetu uz vaša objašnjenja) (više o vizuelnim rasporedima na: https://odrastanje.rs/vizuelni-rasporedi-i-vizuelne-oznake-mogu-da-pomognu-deci-sa-poremecajem-iz-spektra-autizma-psa-da-bolje-razumeju-svet-i-bolje-funkcionisu/;

4) Pre nego što počnete školsku godinu u novoj školi, potrudite se da ublažite zabrinotisti vašeg deteta oko novine koja vas čeka. U tome vam može pomoći štampanje školske mape, rasporeda radnih dana i odmora, raspusta, pravila za učenike itd.

5) Pokušajte da u vašem domu stvorite jasnu strukturu i rutinu. Možete početi sa uvođenjem jutarnje rutine koja će uključivati buđenje, oblačenje, doručak i obavljanje nekih uobičajenih aktivnosti u vreme u koje će se inače ova rutina i realizovati sa polaskom u školu. Ova doslednost će pomoći da polazak u školu prođe što neosetnije. Takođe, možete polako pripremati dete da nosi ranac pri izlasku napolje, da u njega pakuje neke sitnice (npr. svesku i neki pribor), kutiju za užinu ili vodu. Možete vežbati i tako što ćete od deteta zahtevati da odreaguje na jednostavne instrukcije (npr. “Otvori ranac. Izvadi svesku.” i slično) uz davanje podrške ukoliko je to potrebno.

6) Podelite neke važne informacije sa budućim učiteljem vašeg deteta. Imajte u vidu da mnogi učitelji možda nemaju prethodno iskustvo sa učenicima sa poremećajima iz spektra autizma ili su pak imali iskustvo sa učenicima koji su sasvim drugačiji od vašeg deteta. Informišite učitelja o tome kako autizam utiče na vaše dete, na koji način vaše dete inače uči, kako komunicira, koja su njegova interesovanja, šta voli, a šta mu baš i ne prija…. Obavezno opišite svoje dete, i nemojte se vezivati isključivo za autizam, posebnu pažnju posvetite detetovim jakim stranama (šta ume, šta može, šta vas zadivljuje, na šta ste ponosni…).

7) Bilo bi dobro da sa budućim učiteljem i stručnom službom dogovorite način komunikacije između vas i škole. Na primer možete se dogovoriti da svakodnevno razmenjujete “svesku za komunikaciju” u kojoj ćete razmenjivati poruke sa školskim osobljem; ili neki drugi način za razmenu dnevnih ili nedeljnih beleški;  možete unapred planirati sastanke ili dogovoriti termine za telefonske pozive, e-poštu itd.

8) Razgovarajte sa drugim roditeljima koji takođe spremaju svoje dete za prvo školsko iskustvo kako se ne biste osećali sami u ovom procesu. Pokušajte da se opustite i da mislite pozitivno. Deca ponekad mogu osetiti kada su im roditelji zabrinuti ili uznemireni, i to se može preneti na njih, pa što ste manje pod stresom, to je bolje za sve učesnike u novoj školskoj avanturi J (više o tome kako roditelji mogu pomoći jedni drugima možete pronaći na: https://odrastanje.rs/roditelji-mogu-pomoci-jedni-drugima/; https://odrastanje.rs/porodicna-iskustva-roditelja-dece-sa-teskocama-u-razvoju-kako-nasa-licna-prica-moze-da-pokrene-promene/).

Tekst napisale doc. dr Mirjana Đorđević, defektolog, i Lana Vučičević Miladinović, psiholog i porodični terapeut

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena