Kako preživeti dečje temper tantrume: 8 važnih poruka za roditelje - Beogradski Psihološki Centar
Kako preživeti dečje temper tantrume: 8 važnih poruka za roditelje

Roditelje nekad mogu da uplaše dečji “temper tantrumi” – jer predstavljaju dramatične izlive, eksplozije osećanja i burnog nekotrolisanog ponašanja (bacakanja, vrištanja, plakanja, otimanja, itd.). Iako uznemirujuća za roditelje, ovo su vrlo tipična i prirodna ispoljavanja između prve i treće, čak i četvrte godine života, i deo su uobičajene razvojne faze.

Temper tantrum je često izraz frustracije ili ljutnje deteta, kada je ono suočeno sa ograničenjima – na primer, nemogućnošću da nešto dobije ili ostvari, da uradi neki za njega težak zadatak, ili kada je preplavljeno emocijama koje ne može da iskaže rečima. Manifestuje se najčešće kao potpun gubitak kontrole – plakanje, vriskanje, bacanje po podu, otimanje i šutiranje, trčanje u krug, ruke i noge mogu biti ukrućene, a nekad se dogodi da dete zadržava dah ili povrati. Ovakva bure emocija i dramtičnog ponašanja se češće događaju kada je dete umorno, gladno, ili se ne oseća najbolje (početna temperatura, malaksalost, preterana aktivnost ili uzbuđenost), ili kada mora da pređe sa jedne aktivnosti na drugu.

Situacija, poput ove gore opisane, za roditelje neretko predstavlja izvor anksiozni i stida, posebno kada se ovi izlivi emocija dešavaju na javnim mestima – u prodavnici, restoranu, na ulici. Važno je da znamo da dete nema nameru da osramoti ili iznervira roditelje, ali se često dešava da roditelji nenamerno, ne želeći to, pomognu da se tantrumi učvrste ili uvreže kao naučena ponašanja. To se dešava kada roditelji slučajno “potkrepe” ovakva ponašanja. Potkrepljenje može biti da “popuste” pred zahtevom – na primer, da daju bombone umesto ručka ili kupe skupu igračku – da bi se dete smirilo na javnom mestu; ili detetu posvete “posebnu”, makar i negativnu pažnju, dok traje tantrum – na primer, ukoliko su roditelji pre tantruma bili nedostupni detetu, dete je možda pokušavalo da im privuče pažnju, trebala mu je podrška, a oni su bili zauzeti drugim stvarima. Tantrum tako može postati vremenom način da se pažnja privuče.

Uz razumevanje da su tantrumi očekivani deo odrastanja, i da nam dete to ne radi “namerno”, postoji nekoliko stvari koje kao roditelji možemo da uradimo da olakšamo ovu fazu, da smanjimo učestalost tantruma, i da pomognemo detetu da lakše i brže osvoji veštine samoregulacije emocija i kontrolu nad svojim ponašanje.

  1. Osluškivati dete i njegove emocije – tako ćemo moći da predosetimo da se bliži tantrum i bićemo u prilici da smanjimo stres, promenimo okruženje ili na vreme reagujemo.
  2. Otkriti najčešće “okidače” za tantrum – tako možemo da planiramo unapred i da napravimo važne modifikacije provokativnih situacija.
  3. Izbegavati situacije koje mogu izazvati tantrum – na primer: izbeći odlazak u prodavnicu kada je dete umorno ili gladno.
  4. Pomoći detetu da izražava osećanja na adekvatan način, koristiće različite svakodnevne prilike.
  5. Ohrabrivati i hvaliti dobra ponašanja, u raznim prilikama – važno je da pokažemo detetu da smo ponosni na njega, da nam se dopada kako se ponaša itd.
  6. Držati se RUTINA – one obezbedjuju osećaj sigurnosti, predvidljivosti i stabilnosti okruženja. Na spavanje uvek u isto vreme, obroci uvek zajedno za stolom, slatkiši uvek posle jela… Kada se ovakve predvidive sekvence u danu učvrste kao navike, dete se oseća sigurno, zna šta sledi i šta se od njega očekuje, kao i šta ono može da očekuje od drugih
  7. Ako se tantrum već dogodio – važno je da roditelj ostane smiren, makar morao malo da glumi, jer njegova/njena ljutnja može samo da pogorša situaciju
  8. Povremeno sami sebe podsetite: “ovo je prirodan deo odrastanja, dete mi to ne radi ‘namerno’, nemam čega da se plašim, niti da se stidim u društvu!”

 

Tekst pisale

Lana Vučičević Miladinović, psiholog i sistemski porodični terapeut

Dr doc. Mirjana Đorđević, defektolog

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena