Kako pomoći deci da bolje podnesu razvod ili razdvajanje roditelja - Beogradski Psihološki Centar
Kako pomoći deci da bolje podnesu razvod ili razdvajanje roditelja

 

  • Sasvim je normalno da se deca osećaju uznemireno ukoliko prolazite kroz razvod.
  • Može biti od velike pomoći ukoliko sa decom otvoreno i iskreno razgovarate, hrabrite ih i umirujete i nastavite da se pridržavate svojih svakodnevnih rutina.
  • Pokušajte da uključite decu u donošenje malih odluka, ohrabrite ih da govore o svojim osećanjima, i odvojte vreme za porodičnu zabavu.

Prilagođavanje dece razvodu ili razdvajanju roditelja

Razvod ili razdvajanje roditelja obično podrazume velike promene u porodičnom životu. Vaše dete može da se oseti uznemirenim kada se ove promene dese. Sasvim je u redu da se tako oseća, i pomoćiće mu ako zna da su to teški trenuci za svakoga u porodici.

Razgovaranje sa svojim detetom je jedan od najboljih načina da mu pomognete da se prilagodi novonastalim promenama u vašoj porodici. Pored toga, postoje i neke praktične stvari koje možete da učinite kako biste mu pomogli, kao što je pridržavanje rutinama.

Razgovor sa detetom o razdvajanju i razvodu

Evo nekoliko saveta za razgovor sa detetom o promenama koje donose razdvajanje i razvod.

Pojednostavite

Vaše dete ne mora da zna baš sve detalje, ali ima pravo da sazna šta se događa i da zna da će stvari ponovo biti u redu.

Najbolje je ako to možete da objasnite na jasan, jednostavan i iskren način, koji vaše dete može da razume. Na primer, „Oboje vas volimo i brinućemo o vama, ali odlučili smo da je za našu porodicu najbolje ako tata i ja živimo odvojeno“.

Odvojte vreme za odgovore na teška pitanja

Ako vam dete postavi teško pitanje poput „Gde ću sada živeti?“, možete da uzvratite pitanjem „Šta si  čuo (da se dešava)?“ Na ovaj način možete da saznate šta vaše dete već zna, ili ne razume.

Ponekad nećete znati kako da odgovorite na teško pitanje, zato slobodno uzmite malo više vremena za razmišljanje. Ako ne možete da odgovorite istog trenutka, recite detetu da ćete mu objasniti čim budete mogli. Primera radi, mogli biste da kažete: „Trenutno nisam sigurna. Tvoj tata i ja još uvek pokušavamo da iznađemo najbolje rešenje, ali znam da ćeš provoditi vreme sa svakim od nas“.

Ako vam dete postavlja škakljiva pitanja o vašem bivšem partneru, podstaknite ga da razgovara direktno sa vašim bivšim partnerom. Ako ste ostali u korektnim odnosima sa svojim bivšim partnerom, možete mu staviti do znanja da je vaše dete postavljalo neka „teža“ pitanja.

Čitajte između redova

Pitanja vašeg deteta mogu biti motivisana određenim brigama. Na primer, ako vaše dete pita kada će se tata vratiti da živi sa vama, zapravo je možda zabrinuto kada će sledeći put videti tatu. Upitajte dete o čemu se brine i umirite ga jednostavnim rečima koje pokazuju da imate razumevanje. Na primer, „Ne brini, i dalje ćeš viđati tatu svake nedelje. Znam da je to veoma važno za tebe’.

Koje god pitanje vaše dete može da postavi, važno je uveriti ga da ga volite oboje, i vi i vaš bivši partner.

Posvetite redovno vreme za razgovor

Vaše dete će možda nastaviti da razmišljati o pitanju koje ga tišti, pa budite spremni da više puta razgovarate na tu temu. Ako odredite nekakav redovan „termin“ za razgovor, to može pružiti detetu priliku da razgovara o svojim brigama. Primera radi, to može biti posle večere, pre čitanja knjige pred spavanje ili dok zajedno igrate neku igru. Ovo vreme takođe možete iskoristiti da dete bolje upoznate sa novim razvojem događaja.

Razgovarajte o osećanjima

Vaše dete će verovatno videti kada ste tužni, besni ili uznemireni. To je prirodno, pa čak i zdravo. Važno je da dete u svakom slučaju zna da ga volite, da vaša osećanja nisu njegova krivica i da će situacija vremenom postati bolja.

Kada dete vidi kako vi izražavate svoja osećanja na jedan miran i zdrav način, to mu stavlja do znanja da je u redu da i ono to čini. Kada vaše dete izražava svoja osećanja, pokušajte da pokažete uvažavanje i razumevanje. Jedan od načina je da parafrazirate ono što ste čuli ili da uzvratiti kako ste ga razumeli. Time će vam se pružiti prilika da još bolje razumete detetova osećanja. Možete da kažete stvari poput „Vidim da si uznemirena“ ili „Shvatam da te ovo čini tužnim“.

Možda će vam biti teško da slušate kako vaše dete priča o povredi koju je doživelo ili besu koji oseća, ali i ono treba kroz razgovor da izrazi ono što oseća.

Predložite da razgovara sa nekim drugim

Ponekad je deci lakše da svoja osećanja i misli podele sa nekim drugim, a ne sa roditeljima. Možete da podstaknete dete da razgovara sa drugom odraslom osobom od poverenja – prijateljem, učiteljem, tetkom, ujakom, bakom ili dekom. Ukoliko će prijatelji ili članovi porodice popričati sa vašim detetom, bilo bi dobro da ih zamolite da tokom tog razgovora ne daju negativne komentare o vašem bivšem partneru.

Nisam mogao da kažem svojim osmogodišnjim blizancima da se njihova mama i ja razdvajamo jer je ona  upoznala nekog drugog. Moja objašnjenja su bila poprilično štura zbog njihovog uzrasta, ali su oni vremenom, postepeno, shvatali. Mamin novi partner u početku nije živeo s njom, pa su imali vremena da se prilagode na ideju da sam se ja preselio na drugo mesto, a kasnije i na njegovo prisustvo u porodici.

– Petar, 34, razdvojen oko godinu dana, roditelj dvoje blizanaca

Poznate rutine i rituali posle razdvajanja ili razvoda

Rutine pomažu deci da se osećaju sigurno, bezbedno i da imaju kontrolu. One mogu da pomognu  vašem detetu da se lakše izbori sa promenama kao što su razdvajanje ili razvod.

Pokušajte da identifikujete male rutine koje su vašem detetu zaista bitne, poput redovnog igranja sa najboljim prijateljem ili čitanja posebne knjige pred spavanje. Stavite do znanja detetu da se takve stvari neće promeniti. Ako je ikako moguće, pokušajte da ne menjate velike rutine, kao što je škola u koju ide vaše dete.

Takođe je dobro da održavate rituale. Način na koji ujutro budite svoje dete ili ono što mu kažete pred spavanje ohrabrujući su rituali koje lako možete da nastavite.

Možete da stvorite i nove rutine i prilagodite postojeće rituale. Što je dete starijeg uzrasta, može više da učestvuje u zajedničkom kreiranju neke nove rutine.

Deca i donošenje odluka nakon razdvajanja ili razvoda

Ako možete da uključite svoje dete u male svakodnevne odluke, kao što je, na primer, način kako će urediti ili dekorisati svoju sobu ili šta ćete jesti za večeru, to će mu pomoću da se oseća kao da ima određeni nivo kontrole.

Sa starijom decom možete da razgovarate o tome koliko vremena bi želeli da provode sa vama ili drugim roditeljem. Važno je da ih pažljivo saslušate i da im date do znanja da je njihovo mišljenje bitno.

Zabavno vreme sa decom nakon razdvajanja ili razvoda

Odvojite makar malo vremena za zabavne trenutke, čak iako je u pitanju samo kratko golicanje, puštanje omiljene pesme ili zajedničko plesanje… Dozvolite sebi da poslušate trenutno nadahnuće, improvizujte, napravite piknik-večeru u parku, na primer.

Podrška iz vrtića, predškolskih ustanova ili škola

Posle razdvajanja ili razvoda možda će doći do nekih promena u ponašanju vašeg deteta koje mogu da signaliziraju da mu je potrebna veća podrška. Njegovi učitelji ili vaspitači mogu da osluškuju ove signale, i svojim delovanjem takođe mogu da budu od pomoći.

 

*Efekti porodičnog nasilja mogu da se nastave i nakon prestanka veze roditelja. U nekim slučajevima, porodično nasilje može da započne ili se znatno pogorša upravo kada se roditelji odvoje. Porodično nasilje bilo koje vrste nije u redu. Ako vi, ili neko koga znate, doživljava porodično nasilje, potražite pomoć u razgovoru sa profesionalcima poput lekara opšte prakse ili savetnika, razgovarajte sa policijom ili pozovite specijalnu liniju za pomoć žrtvama porodičnog nasilja.

 

  • POLICIJA 192
  • Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
  • Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom (10 – 20h) 2645-328
  • SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006
  • SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj” besplatni i poverljivi pozivi (0-24h) 0800-123456
  • Savetovalište za brak i porodicu 2650-258 / Palilula (8-15.30h) 2752-224 i Zemun (8-15 h) 2695-416
  • SOS Centar za mlade (18-22h) 3192-782
  • Autonomni ženski centar– SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007 (od 10h do 20h radnim danima)
  • Sigurna kuća
  • Ženska psihološka i pravna podrška– adrese i telefoni

                              

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena