“Kako je bilo u školi?” – pitanje od “milion dolara” - Beogradski Psihološki Centar
“Kako je bilo u školi?” – pitanje od “milion dolara”

Koliko puta vam se dogodilo da kada postavite ovo pitanje dobijete jednosložan odgovor – “dobro” ili “ok” i ništa više? Neke od nas ovakav “zid” u komunikaciji može da podstakne da “napadnemo teškom artiljerijom” to jest mnogim podpitanjima koje dete može da doživi kao navalentna i dosadna. Sa druge strane, neke roditelje ovakve ponavljajuće razmene obeshrabre i vremenom potpuno prestanu da postavaljju ovo, iako teško, ipak veoma važno pitanje.

Zašto je važno da razgovaramo o školi?

Škola ja izvor mnogih edukativnih, ali i socijalnih i emocionalnih iskustava za dete. Razgovarajući o svom iskustvu, razmišljanjima i osećanjima, radostima, uspesima i nevoljama, dete gradi samopouzdanje, razvija kritičko mišljenje i postaje zrelije. Prevođenje osećanja i doživljaja u reči pomaže detetu da razvija one centre u mozgu koji su zaduženi za samo-kontrolu, odlučivanje i promišljanje. Pomaže mu da bude svesnije svojih i tuđih postupaka, da bolje razume socijalne situacije i da se bolje snalazi u sadašnjim i budućim životnim izazovima. Uz to, kroz razgovor negujete i podstičete komunikacijske veštine, empatiju i sagledavanje tuđe perspektive, takođe veoma važne aspekte socio-emocionalne zrelosti.

Sa druge strane, vaše interesovanje za to kako je dete provelo dan, pokazuje detetu da vam je stalo do njega ili nje, i pomaže da sa detetom gradite i zadržite povezanost, bliskost i poverenje. Sve ovo je osnova za dobro mentalno zdravlje deteta i roditelja, kao i osećanje zadovoljstva i radosti u porodici. Kroz razgovor o školi, o dogođanjima koja su obeležila detetov i vaš dan, imate priliku da diskutujete na mnoge teme i da detetu prenosite važne poruke vaše porodice – vaše vrednosti, uverenja, interesovanja, načine rešavanja problema, načine brige o sebi i drugima i slično. Takođe, kroz razgovor o školi možete na vreme da uočite ukoliko se dete susreće sa nekim teškoćama ili problemima, i da onda zajedno potražite načine da savladate ove prepreke.

Zašto ovo pitanje može da bude teško?

“Kakav ti je bio dan u školi” podrazumeva da dete treba da sumira mnošvo različitih doživljaja, iskustava, situacija, naučenih lekcija, i novih ideja koja je steklo. Odakle da počne! Nekad je zaista lakše reći – “sve je bilo ok”.

Takođe, nekoj deci je potrebno malo vremena da se iskustva slegnu. Dete će verovatno odmah po dolasku iz škole biti pomalo umorno i gladno. Za početak, sasvim je dovoljno da mu pokažete da vam je drago što ga vidite, i da ga pustite da se raspakuje, preobuče ili odmori! Može da bude dobra ideja da prvo razgovarate o drugim stvarima i da se postepeno prilagodite kućnoj atmosferi pre nego što počnete da razgovarate o školi.

Pored toga, za svaki razgovor, važno je da se osećamo sigurno i bezbedno da bismo se otvorili i podelili sa drugima naša osećanja i misli. Nekada je potrebno i malo “zagrevanje” da bi se razgovor započeo. Šaljivi komentari, zabavne teme ili deljenje nekih smešnih situacija kojima ste prisustvovali može biti dobar način da se povežete. Možete vi prvi da podelite sa detetom neko svoje lično iskustvo – kakav je bio vaš dan na poslu, na primer.

Ovo pitanje može biti dodatno teško ukoliko imate dete sa teškoćama u razvoju. Nekada se može desiti da vas dete samo pogleda i da vam ne odgovori, ili čak da vam da odgovor koji ne razumete u potunosti. Pored svih gore navedenih razloga, treba da razumemo da odgovaranje deteta na ovo pitanje podrazumeva da se ono priseti svih događaja, da ih vremenski rasporedi, da dete vlada rečnikom, da ima sposobnost preričavanja, pa čak i da može da reguliše emocije dok nas izveštava. U ovakvim situacijama možemo pojednostaviti pitanja, usporiti naš tempo govora, pokazati detetu sličice koje prate naša pitanja, ponuditi mu jasnu strukturu događaja, kao i olakšati mu način davanja odgovora (npr. dete može pokazati prstom odgovor, označiti ga olovkom, slikom, gestom, odabrati jedan odgovor od nekoliko ponuđenih itd.).

Kako možemo da ovo pitanje učinimo lakšim?

Postoji nekoliko načina kako ovo pitanje da učinimo više podsticajnim za razgovor. Eve nekih predloga:

Budite specifični:

Šta je bilo danas najzanimljivije što se dogodilo u školi?

Šta si zabavno/važno/neobično naučila danas?

Sa kim si se družila tokom odmora?

Koji zadatak ti je bio najteži na časovima?

Postavljajte otvorena pitanja – pitanja na koja se ne može odgovoriti sa “da” ili “ne”

Umesto: “Da li se danas desilo nešto važno u školi?” možete pitati: “Koje tri stvari važne/čudne/interesannte su se desile u školi?” ili “Šta te je danas u školi nasmejalo, a šta rastužilo?”

Nekada ne pitajte ništaveć budite prisutni i otvoreni za razgovor kada dete to poželi! Kada bude odmorno, veselo, smireno, i kada oseti da je okruženo toplinom i podrškom, vrlo verovatno će samo početi da priča o svojim doživljajima. Uvek odvojte vreme i pažljivo slušajte dete kada ono samo inicira razgovor!

Izbegnite negativne konotacije poput “Da li su deca bila dobra/neprijatna prema tebi danas?”, “Da li si uspela da danas stekneš neke drugarice”? “Da li je te učiteljica grdila?”

Započnite priču vi sami – podelite sa detetom kakav je bio vaš dan, ili ispričajte neko interesantno sećanje iz perioda kad ste bili dete/školarac.

Dodatno, ukoliko ste roditelj deteta sa teškoćama, pitanja možete učiniti lakšim, tako što ćete zamoliti dete da oceni svaki deo školskog dana – na primer, vožnju autobusom, učionicu, časove, učitelja, vršnjake, odmore. Možete koristiti slike za svaki deo dana. Vaše dete bi moglo da koristi za ocene tužno lice i nasmejano lice, ili palac dole i palac gore.

Ideje za neka zanimljiva pitanja koja podstiču diskuiju:

Da si na pustom ostrvu sa samo jednom osobom iz škole, ko bi to voleo da bude? Zašto?

Da neka poznata osoba može da dođe u školu da vam održi čas, ko bi to voleo da bude i o čemu bi bio čas?

Da možeš da promeniš samo jednu stvar u vezi sa svojom školom, šta bi to bilo?

Šta je učitelj danas rekao, što ti se još uvek vrzma po glavi?

Šta ti se najviše svidja kod učiteljice/drugarice//časa matematike/velikih odmora?

Da dobiješ 100.000 dinara da opremiš školu, šta bi ti kupio(la) za školu?

Tekst napisale: Lana Vučičević Miladinović, psiholog i psihoterapeut, i doc. dr Mirjana Đorđević, defektolog

 

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena