Kako da pomognemo deci sa poremećajem iz spektra autizma da razumeju promene u dnevnim rutinama? - Beogradski Psihološki Centar
Kako da pomognemo deci sa poremećajem iz spektra autizma da razumeju promene u dnevnim rutinama?

 

 Poznato je da neka deca sa poremećajem iz spektra autizma (u daljem tekstu PSA) ne vole promene, odnosno da one kod njih izazivaju strah, reakciju otpora ili čak i ljutnje. Najčešće se objašnjenje za ovakvo reagovanje traži u otežanoj mogućnosti predviđanja kod ove dece, a onda i posledično pojavom straha od nepoznatog.

Ovakve reakcije, ali u blažoj formi, nisu strane ni drugoj deci, pa ni mnogim odraslima. Postoji čak i šala o tome da samo bebe sa punom pelenom vole promenu, dok svi mi odrasli po malo zaziremo od njih.

Poznajući ove činjenice o deci sa PSA, jasno je da roditelji, vaspitači i svi mi koji kao profesionalci pomažemo porodici i deci pribegavamo pravljenju vizuelnih rasporeda da bi pripremili decu na korake koji dolaze. Neka deca sa PSA mnogo bolje podnose promene ukoliko su dovoljno dobro unapred pripremljena za njih. Stoga bi bilo dobro praviti i prikazivati ove redoslede detetu “na vreme”.

Kada je pravo vreme, zavisi od različitih faktora. Ali, na primer, nekoj deci su vrlo korisni rasporedi koje im napravite na početku dana i zajedno sa njima prolazite kroz sve korake koji ih očekuju. Rasporedu se zajedno sa detetom vraćate tokom celog dana, jer kako neka aktivnost prođe, dete je obično “skine” sa njega i prati šta dolazi sledeće. Deci koja to ne mogu sama, pomozite, vodeći računa o tome da bi ta podrška vremenom trebalo da se smanjuje (svaki sledeći put pružite manji stepen podrške, ili produžite vreme dok ne priskočite u pomoć) kako bi dete postajalo sve samostalnije u ovoj aktivnosti.

Kada se u danu dešava značajna promena, ili možda neka aktivnost koja nije omiljena detetu (npr. šišanje ili odlazak kod lekara), posebno istaknite taj korak, koliko još ima do njega i šta je to što mu sledi.

Ukoliko se u porodici očekuje neka promena za nekoliko meseci (na primer dolazak novog člana, odlazak na more, selidba i slično), možete napraviti godišnji raspored, značajno ranije pre važnog događaja.

Vizuelni rasporedi, kao što im samo ime kaže su rasporedi sačinjeni od niza slika ili konkretnih predmeta pričvršćenih za podlogu, kojima se predstavlja redosled nekih aktivnosti ili pojedinačnih koraka unutar jedne aktivnosti.

Upotrebom vizuelnih rasporeda deca sa PSA se upoznaju sa opisom događaja koji ih očekuju, ali ujedno njihovim korišćenjem ohrabruje se i samostalno funkcionisanje dece.

 

Šta treba da uradite da biste napravili vizuelni raspored za svoje dete?

      Pre nego što počnete sa upotrebom vizuelnog rasporeda, neophodno je da odredite koje su to rutine za koje ćete koristiti rasporede, kao i koji su pojedinačni segmenti/koraci tih rutina.

Rasporedi mogu biti pravljeni za celodnevne aktivnosti, a mogu se deliti i na celine unutar dana.

Slika 1 – Primer rasporeda za jutarnju rutinu (slika je preuzeta iz knjige Multikomponentne bihevioralne intervencije u specijalnoj edukaciji, Đorđević, Brojčin, Glumbić, 2019; ilustracija Aleksandar Lazar)

 

Vizuelni raspored možete da pravite i za pojedinačne aktivnosti (npr. pranje ruku, tuširanje, pravljenje sendviča itd.) i tada u njima predstavljate pojedinačne korake te radnje. Ukoliko za vaše dete samostalno oblačenje predstavlja izazov, raspored u tom slučaju može poslužiti kao podsetnik.

Slika 2 – Primer rasporeda za praćenje redosleda koraka unutar neke aktivnosti (slika je preuzeta iz knjige Multikomponentne bihevioralne intervencije u specijalnoj edukaciji, Đorđević, Brojčin, Glumbić, 2019; ilustracija Aleksandar Lazar)

 

Kada odaberete aktivnost i podelite je u najvažnije celine/korake/delove, onda pripremite materijale od kojih ćete izraditi rasporede, a koji će biti u skladu sa potrebama i sposobnostima deteta – konkretni objekti (npr. lopta na rasporedu označiće vreme za odlazak u park i igranje loptom), delovi objekata, fotografije (npr. fotografija detetovih kocaka označava će aktivnost igranja kockama), ilustracijje u boji (ilustracija dečaka koji piše označiće aktivnost učenja), crno-beli crteži ili grafički simboli.

A, zatim odaberite podlogu na koju ćete fiksirati izrađene kartice (platno, karton, plastika itd…).

Slika 3 – Primer platnene podloge za vizuleni raspored (slika je preuzeta sa interneta)

 

Važno je da svi izrađeni simboli budu jasni i nedvosmisleni.

 

Slike koje pripremite, štampajte, isecite, i zalepite na neku tvrđu podlogu (kako bi sve to duže trajalo). Ukoliko imate mogućnosti, bilo bi dobro da napravljene slike prevučete plastičnom folijom.

Da biste obezbedili mogućnost stavljanja i skidanja slike sa neke podloge, na pozadinu napravljene kartice zalepite čičak traku ili neki drugi material.

Slika 4 – Primer čičak trake na poleđini sličica (slika je preuzeta sa interneta)

A, zatim i na samu podlogu rasporeda zalepite čičak ili neki drugi materijal, kako bi zakačena sličica stajala.

Slika 5 – Primer pozicije čičak trake na podlozi rasporeda (slika je preuzeta sa interneta)

 

U zavisnosti od vaših potreba, napravljeni rasporedi mogu biti fiksirani (na primer na zidu ili na vratima u stanu), ili prenosivi (u vidu sveske, foto-albuma, ili mini-rasporeda na privesku za ključeve itd.).

Slika 6 – Primeri prenosivih vizuelnih rasporeda (slike su preuzete sa interneta)

 

Sastavni deo svakog rasporeda je i odeljak za završene aktivnosti, odnosno za odlaganje korišćenih kartica (koverta, džep, kutija).

Slika 7 Primer odeljka za završene aktivnosti, odnosno za odlaganje korišćenih kartica (slika je preuzeta sa interneta)

 

 Šta da uradite onda kada se nešto promeni u unapred definisanom rasporedu? Kako da promenite postojeću rutinu?

 

S obzirom na to da se relativno često u svakodnevnom životu dešava da se planirane aktivnosti ne odvijaju onako kako smo to zamislili, potrebno je pripremiti decu za promene (npr. planirali ste da posle doručka idete u šetnju sa detetom i slika koja označava šetanje napolju je zalepljena na rasporedu, međutim, iznenada se menjaju vremenske prilike i primorani ste da izvršite korekcije na rasporedu i umesto šetanja umetnete sliku gledanja TV).

Već smo ranije konstatovali da deca sa PSA obično ne vole promene, odnosno da one mogu predstavljati izvor njihove anksioznosti. Zbog toga je poželjno neposredno nakon uvođenja vizuelnog rasporeda sa nekoliko slika da odmah započnete privikavanje deteta na mogućnost iznenadne promene i to uvođenjem “karte promene”.

“Karta promene” mora imati svoj simbol (to može biti strelica okrenuta na desno; emotikon koji simbolizuje iznenađenje ili nešto drugo) (Slika 3).

Slika 8 – Karta promene (slika je preuzeta iz knjige Multikomponentne bihevioralne intervencije u specijalnoj edukaciji, Đorđević, Brojčin, Glumbić, 2019; ilustracija Aleksandar Lazar)

Kako bi se detetu pomoglo da nauči da adekvatno reaguje na promenu, možete namerno povremeno uvoditi kratke promene, menjajući neku uobičajenu aktivnost za neku privlačnu, poželjnu aktivnost (npr. aktivnost izrade domaćih zadataka promenite u aktivnost pijenja soka, ili slušanja omiljene muzike). Na taj način dete prihvata promenu kao nešto što je dobro i što ima pozitivan ishod po njega.

Sledeći korak u navikavanju na kartu promene može predstavljati vaša namerna zamena neke druge aktivnosti za neku neutralnu aktivnost (aktivnost prema kojoj dete ne pokazuje ni simpatije, a ni antipatije; npr. aktivnost čitanja se menja sa aktivnošću crtanja).

Poslednji korak u adaptaciji deteta na promene, predstavlja situacija u kojoj se neka poželjna aktivnost menja za neku manje privlačnu aktivnost (kao npr. kada se planirana šetnja menja za aktivnost u zatvorenom prostoru).

 

Šta ukoliko rasporedi nisu dovoljni za dobru pripremu na promenu?

 

Ponekad primena ovih rasporeda ne daje rezultate kakve ste očekivali. U tim situacijama se preporučuje primena “signala”, odnosno nekih predmeta koji će omogućiti detetu da razume korak koji sledi u dnevnim aktivnostima. Na primer, nakon detetovog gledanja TVa trebalo bi da sledi ručak. Vi tada osim ukazivanja na sliku postavljenog stola na rasporedu, možete detetu pokazati i neki predmet koji upućuje na ručak (na primer kašiku, uz reči “Vreme je za ručak”).

Korisno je da znate da nekada i verbalna obaveštenja o protoku vremena ili vremenskom ograničenju mogu koristiti detetu da se spremi za sledeću aktivnost ili promenu (npr. “Još jednom skakanje po krevetu, pa onda pranje ruku”).

Nekada i priče u slikama praćene kratkim tekstom (poznate i kao socijalne priče) mogu biti način da se doprinese lakšoj promeni i prelasku sa jedne na drugu aktivnost, jer omogućavaju da dete razume razloge određenih promena.

Kada god postoji mogućnost, trebalo bi da dozvolite detetu da samo donese odluku o tome koje će aktivnosti izvršavati ili na koji način, što može umanjiti detetov otpor ka učešću u nekoj aktivnosti. Na primer za vreme ručka dete može da bira jedno od dva ponuđena jela, ili tokom vremena za šetnju može da bira koga će da drži za ruku, mamu ili tatu, ili da bira jednu od dve ponuđene putanje za šetanje i slično.

Ukoliko naiđete na bilo kakve teškoće u primeni vizuelnog rasporeda, možete se konsultovati sa profesionalcima koji pružaju podršku vama i vašem detetu. Takođe, možete tragati i za dodatnim informacijama na ovu temu i pronalaziti vaše načine za pripremanje dece za promene, a onda ih i razmenjivati sa drugim porodicama, kojima to može mnogo koristiti.

 

Tekst napisala: Mirjana Đorđević (Beogradski psihološki centar)

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena