Igranje i učenje sa malom decom - Beogradski Psihološki Centar
Igranje i učenje sa malom decom

Deca su nalik malim naučnicima. Dok se igraju, eksperimentišu, posmatraju, testiraju, isprobavaju različite zamisli, pokušavaju da shvate kako stvari funkcionišu.

Ideje za igru:

  • Dajte detetu kutiju sa kockicama. Ono će biti presrećno dok vadi kockice iz kutije, vraća ih i tako ukrug!
  • Karton isecite u pravougaone kartice. Dekorišite ih kao da su pisma. Staru kutiju pretvorite u poštansko sanduče tako što ćete napraviti otvore za ubacivanje pisama.
  • Napravite plastelin i gradite tornjeve, pravite palačinke, drveće ili samo nekakve oblike – šta god se detetu dopada. Dovoljno je čak i da plastelin samo gnječite kroz prste.
  • Skupite staru odeću u kutiju i igrajte se oblačenja i pretvaranja. Od stare kutije za sladoled možete napraviti neobičan šešir. Prekrijte kutiju folijom i vaše dete će postati astronaut! Ili zalepite materijale, cveće, fronclice i napravite detetu šešir za svečanu čajanku.
  • Igrajte se napolju – u dvorištu, na igralištu, plaži ili parku.
Kako sami da napravite plastelin „Play Dough“

Potrebno je
(koristite šolje za čaj, od 2,5 dl)

4 šolje brašna
8 kašičica soka od limuna
1 šolja soli
4 šolje vode
nekoliko kapi boje za kolače
2 kašike ulja

Priprema

U veliku šerpu prosejati brašno. Dodati sok od limuna (ili cream of tartar), so i dobro promešati. U činiji pomešati vodu i nekoliko kapljica boje za kolače. U šerpu sa suvim sastojcima dodati obojenu vodu, zatim ulje i sve dobro promešati. Šerpu staviti na ringlu kuvati na tihoj vatri, uz konstantno mešanje, dok se smesa ne stegne. Skloniti sa ringle, prebaciti smesu u plastičnu posudu i ostaviti da se ohladi pre korišćenja.

Šta god da rade, bebe, mala deca i predškolci nešto iz toga uče. Sve što deca doživljavaju u ranim godinama stvara temelje za učenje kada porastu. 

O učenju u ranim godinama

Bebe se rađaju spremne da uče, a kroz učenje im se razvija mozak. Deci je potrebno podsticajno okruženje i mnogo različitih aktivnosti kroz koje će se igrati i učiti. Važno je da im se pruži što više prilika da uvežbaju sve što su naučila.

Bebe i mala deca najbolje uče kada su njihovi primarni staratelji pažljivi, obraćaju pažnju i reaguju na njihove potrebe. Tokom ranih godina vi igrate ključnu ulogu u učenju deteta. Vi ste njegov prvi učitelj i, kako bude raslo, ono će nastaviti da uči od vas.

Kako uče bebe i mala deca?

Malo dete uči kroz svakodnevnu igru i istraživanje u bezbednom, a podsticajnom okruženju.

Odnosi koje dete ima sa vama, drugim članovima porodice i starateljima (na primer, vaspitačicama/vaspitačima) osnova su za zdravo učenje i razvoj. Vreme koje provede u igri, pričanju, slušanju i interakciji pomaže mu da ovlada veštinama kao što su komunikacija, razmišljanje, rešavanje problema, kretanje i druženje sa drugim ljudima i decom.

Dete uči najbolje kada aktivno istražuje svoje okruženje. To uključuje:

      • Posmatranje stvari, gledanje lica i odgovaranje na glasove;
      • Slušanje i pravljenje zvukova, pevanje;
      • Istraživanje! Stavljanje svari u usta, protresanje i okretanje stvari;
      • Postavljanje pitanja poput: „Ali zašto?“;
      • Eksperimentisanje sa teksturama, predmetima i materijalima kao što su voda, pesak i zemlja;
      • Radnje koje stimulišu sva čula – dodir, ukus, miris, vid i sluh.

Dete uči i kada samo bira šta će naučiti. To možete jednostavno postići tako što ćete detetu dati da:

      • Bira knjige za čitanje;
      • Pokazuje slike u knjigama;
      • Bira predmete i igračke za igru;
      • Bira povrće za večeru;
      • Meri brašno za kolače.

Ako dete ima puno prilika da isproba različite aktivnosti, znači da će imati puno načina da uči i vežba ono što je naučilo. Na primer, važno je da se dete igra i unutra i napolju, da ima fizičke aktivnosti, ali i mirnu igru, da samo smišlja igre ili igra struktuirane igre i sl.

Detetu je potrebna vaša podrška prilikom učenja. Na primer, ponekad ćete morati da mu pokažete šta treba da radi, ali mu nemojte uvek davati sve odgovore. Važan deo učenja su greške. Zato pustite dete da ponekad pogreši i samo otkrije kako svet funkcioniše. Kada se potrudi, vaša podrška i ohrabrenje držaće ga zainteresovanim i pomoći mu da ostane raspoloženo.

Svako dete uči na svoj način i u svom ritmu. Nekoj deci je za učenje bitno i okruženje u kome se nalazi. Ako ste zabrinuti za napredak svog deteta, konsultujte se sa lekarom ili vaspitačicom.

Kada deca uče

Doživljaj sebe i odnosi sa drugima

Od vas i vaše porodice dete uči da je voljeno i važno. Na primer, kada dete shvati da ćete mu vi ili neko iz porodice pomoći ako padne, ono se uči poverenju. Postepeno počinje da razume sopstvene potrebe, misli, emocije, šta voli i šta ne voli. Kroz odnose sa članovima porodice uči i kako da se druži sa drugom decom i odraslima.

Jezik i komunikacija
Kada sa detetom pričate, slušate ga, zajedno čitate i pevate, pomažete mu da uči jezik i savladava pisanu i usmenu komunikaciju.   

Prostor, mesto i okruženje

U kući, uz vas, dete shvata sopstvenu veličinu i oblik. Na primer: „Veći sam od stolice, ali manji od stola“. Uči i o mestu koje ima u zajednici i razume sopstvene uticaje na svet oko sebe. Na primer: „Moja kuća je u ovoj ulici, park je niz ulicu, a moj drugar živi u drugoj ulici“ ili „Biljke rastu zato što ja pomažem kad ih mama zaliva“.

Zdravlje i fizička aktivnost

Deci ste uzor kada je reč o ishrani i fizičkoj aktivnosti. Ako izaberete da ujutru uz kafu pojedete jabuku a ne čokoladicu, i dete će verovatno slediti vaš primer. Ako umesto gledanja TV-a izađete u šetnju, učite dete da vežbanje može da bude zabavan i dobar način druženja.

Ostale oblasti znanja

Kada decu učite da broje tokom svakodnevnih aktivnosti, podstičete razvoj numeričkih veština. Pitajte dete koliko medvedića ima na krevetu ili ga zamolite da izdvoji samo crvene dugmiće i stavi ih u korpu. Možete i da pevate dečje pesmice koje u tekstu sadrže brojanje.

Pismenost se kod deteta razvija čitanjem ili pričanjem priča, kroz igre koje se baziraju na jednostavnim zvucima i slovima kao što su slušanje i prepoznavanje reči koje počinju istim zvukom, zatim gledanjem slika, slova i reči na znacima i u katalozima.

Kada dete crta, škraba i piše, podstičete ga da razvija veštinu pisanja. Na primer, ako pišete nekome čestitku ili sastavljate listu za kupovinu, dajte i detetu papir i olovku. Kroz pisanje dete će bolje razumeti vezu između slova i izgovorenih zvukova.    

Postoji puno dobrih načina da dete počne da uči o muzici, glumi i plesu. Neki od njih su pevanje, igranje uz muziku, zabavljanje sviranjem muzičkih instrumenata (u redu je ako su napravljeni od kućnih predmeta), i maskiranje pomoću odeće koju ste mu izdvojili.

Kako pomoći detetu da uči

Detetu možete pomoći da uči na sledeći način:

      • Dok se dete igra i uči, pokažite interesovanje i uključite se.
      • Smenjujte se u igranju igara sa detetom.
      • Kada se igrate pokažite detetu kako da se nosi sa porazom tako što ćete ostati pozitivni i kada izgubite.
      • Koristite u igri rimu, brojeve i različite oblike.
      • Postavljajte pitanja kojima ćete podstaći igru i maštu, na primer: „Pričaj mi o ovome što si naslikala“, ili „Reci mi kako si se to danas igrao“, ili „Kakav je ovo svet koji si ovde napravio?“
      • Podstičite dete da vas sluša i prati duža uputstva. Na primer, zamolite ga da vam prvo donese sve stvari iz sobe, zatim tražite tri i onda četiri.
      • Koristite jednostavan jezik i nemojte dete zatrpavati informacijama. To znači da ne komplikujete nego da mu date jednostavno objašnjenje.
      • Ograničite ometanja. Ugasite TV dok se dete igra na podu ili sklonite telefon kada zajedno čitate ili pričate.

Tako što podstičete dete da isprobava nove stvari, dajete mu priliku da uči o sebi i otkriva u čemu je dobro.

Igranje telefonom, tabletom, gledanje TV – preporuke

Šta je to „vreme provedeno ispred ekrana“?

„Vreme provedeno ispred ekrana“ označava vreme za gledanje TV-a ili DVD-ja, korišćenje kompjutera, tableta ili mobilnih telefona i igranje video-igrica.

Ono može biti:

      • Interaktivno: igranje video-igara, razgovaranje putem Skypea ili upotreba internet programa za crtanje;
      • Pasivno: gledanje filmova, TV programa ili kratkih filmova na YouTubeu;
      • Edukativno: online rešavanje zadataka iz matematike;
      • Zabavno: igranje igara i gledanje filmova iz zabave.

Opšte preporuke

Eksperti za razvoj preporučuju roditeljima da ograniče vreme koje deca provode ispred ekrana zato što su interakcije u stvarnom svetu sa vama i drugima mnogo korisnije za učenje i razvoj deteta.

Najnovija uputstva Američke pedijatrijske akademije (APA) kažu sledeće:

      • Deca do 18 meseci ne bi trebalo da provode vreme pred ekranom, osim za potrebe video-razgovora (video-chatting);
      • Deca između 18 meseci i 2 godine mogu da gledaju ili koriste programe ili aplikacije visokog kvaliteta ako im odrasli pomažu da razumeju ono što gledaju.
      • Deca između 2 i 5 godina mogu da budu ispred ekrana oko sat vremena dnevno u društvu odraslih.
      • Deci od 6 godina i starijima treba vremenski ograničiti korišćenje elektronskih uređaja i odrediti tipove uređaja koje smeju da koriste.

Šta ova ograničenja znače za decu?

Ograničavanjem vremena koje dete provodi ispred ekrana zapravo mu omogućavate da na zdrav i zabavan način stiče iskustva sa elektronskim uređajima i bez njih.

To znači da treba da obratite pažnju koliko vremena vaše dete provodi ispred ekrana i pobrinete se da mu to ne ometa spavanje i druge aktivnosti važne za njegov razvoj kao što su fizička aktivnost i igra, čitanje, crtanje, druženje sa porodicom i prijateljima.

Ova uputstva treba da vam pomognu da organizujete porodičnu upotrebu medija. Svaka porodica može da osmisli svoj plan upotrebe elektronskih medija. To podrazumeva da u kući imate prostore gde nećete imati i koristiti elektronske uređaje, da ćete određeno vreme svi provoditi bez upotrebe elektronskih uređaja, kao i da ćete se dogovarati oko toga koje programe i aplikacije deca mogu da koriste.    

Koji su doprinosi „vremena provedenog ispred ekrana“

Televizija, filmovi, video igre i Internet mogu pozitivno uticati na dete. Pogotovo kada:

  • Prisutni ste dok ih dete koristi i pomažete mu da napravi dobar izbor sadržaja;
  • Pričate sa detetom o tome šta se u igri ili u programu koji gledate dešava kako bi ih bolje razumelo;
  • Dete koristi sadržaje visokog kvaliteta – na primer, igranje video-igre koja zahteva rešavanje kreativnih problema da bi se prešlo na sledeći nivo.

 

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena