Igra i prijateljstvo za decu sa teškoćama u razvoju - Beogradski Psihološki Centar
Igra i prijateljstvo za decu sa teškoćama u razvoju

Prijateljstvo, igra i druženje sa drugom decom dobro je za svu decu, uključujući i vaše dete sa teškoćama u razvoju. Možete da podržite svoje dete dok ono uči kako da se igra i da ima prijatelje.

Zašto su prijateljstvo i igra dobri za vaše dete sa teškoćama u razvoju

Igra i prijateljstva pomažu vašem detetu sa teškoćama u razvoju da nauči sve vrste veština i sposobnosti. Uostalom, deca su fantastični učitelji drugoj deci. Igra sa drugom decom pomaže detetu da se oseća dobro.

Socijalno-emocionalni razvoj

Igra i prijateljstva pomažu detetu da nauči šta znače deljenje, saradnja, razumevanje toga kako se drugi ljudi osećaju, kao i sklapanje prijateljstva s drugom decom.
Prijatelji su zabavni i mogu biti brižni. Vaše dete će naučiti da može da se osloni na podršku druge dece.

Komunikacija

Budući da je s drugom decom, vaše dete može da nauči nove načine razgovora, slušanja i komunikacije. Ono može da čuje i vidi kako druga deca ‘koriste svoje reči’ da kažu ono što žele i da iskažu svoju potrebu. Samim tim i vaše dete može da vežba kako da koristi svoje reči.
Kad se vaše dete oseća sigurnije u komunikaciji, verovatno će se bolje slagati s drugim ljudima. Ako ponekad ima problematično ponašanje, bolje komunikacijske veštine mogu da pomognu.

Fizički razvoj

Prijateljstva mogu da podstaknu vaše dete da se pridruži zabavnim društvenim fizičkim aktivnostima kao što su trčanje, skakanje, bacanje lopte, penjanje ili pravljenje nekih konstrukcija od kocki ili drugih materijala.
Bavljenje fizičkom igrom može da poboljša mišićni tonus i da unapredi motoričke sposobnosti, kao i detetovo samopouzdanje.
Ako vaše dete ima motoričke teškoće zbog kojih mu nije jednostavno da bude aktivno, fizioterapeut ili defektolog mogu da vam pomognu u pronalaženju načina da se dete uključi u igre i sportove s vršnjacima, kao i da se uključi u svakodnevne aktivnosti koje za cilj imaju jačanje.

Vežbajte igru sa detetom s teškoćama u razvoju

Da bi se dobro igrala s drugima, deca moraju da budu u mogućnosti da dele, menjaju se, slušaju i budu osetljiva na osećanja druge dece. Možete pomoći svom detetu da praktikuje te stvari u svakodnevnoj zajedničkoj igri i komunikaciji.
Vaše dete mnogo nauči gledajući kako razgovarate s drugim ljudima i kako se ponašate kada ste s njima. Kad detetu pokažete kako treba da se ponaša, to se zove modeliranje (modelovanje). Kada razgovarate s ljudima, možete oblikovati slušanje, deljenje, kompromis, viđenje stvari iz perspektive drugih ljudi i pokazivanje empatije. Na primer, možete govoriti stvari poput: „Da, učinimo to na taj način.“ ili „Ne razumem na šta misliš.“.
Možete pomoći svom detetu da nauči da sarađuje i deli igrajući se društvenih igara ili interaktivnih igara u kojima mora da čeka na red i igra naizmenično.
Ako je čekanje na red nešto što vaše dete treba da vežba, možete da koristite uputstva koja će ga podsetiti da čeka. Na primer, možete upotrebljavati karticu za čekanje ili samo podići ruku da ga podsetite. Možete vremenom da ublažite signale koje dajete detetu – na primer, koristite podignuti prst umesto podignute ruke – jer vam dete postaje bolje u čekanju na svoj red.
Sa detetom možete da čitate knjige o situacijama u igrama ili izrađivati za dete socijalne priče, ili crteže onoga što bi se moglo dogoditi na igralištu, u vrtiću ili predškolskoj ustanovi. Takođe može pomoći i razgovor sa detetom o tome kako da se dete nosi sa određenim izazovim.
Kad god vidite da vaše dete deli, da čeka na red i da se igra naizmenično ili učestvuje u igri na bilo koji način, poželjno je da ga pohvalite i nagradite. Kada svom detetu kažete šta vam se sviđa u njegovom ponašanju, verovatnije je da će se i u budućnosti tako ponašati. Na primer: „Bilo je lepo što si dao/dala loptu Ivanu kada je došao njegov red“.

Igra sa drugom decom

Sva deca bi trebalo da nauče kako da se igraju i slažu sa drugima. Nekoliko stvari možete da učinite da biste olakšali svom detetu s teškoćama u razvoju igranje sa drugima.

Izbor igračaka i aktivnosti

Kada se vaše dete igra sa svojim drugarima, možete pružiti podršku tako što ćete izabrati igračke i igrati igre u kojima će sva deca uživati. Takođe je dobra ideja da uvrstite neke aktivnosti za koje znate da vaše dete može samouvereno da učestvuje u njima. Deca se mnogo češće pridružuju kad imaju više samopouzdanja.
Za mlađu decu birajte aktivnosti koje će im omogućiti da izaberu da se igraju sami, paralelno sa drugima ili zajednički. Ovo su neke ideje:
– korišćenje materijala za slikanje i crtanje,
– korišćenje knjiga, blokova i građevinskog materijala kao Duplo ili Lego,
– korišćenje muzičkih instrumenata,
– korišćenje rekvizita za maštovitu igru ili igru pretvaranja,
– igra napolju, kao što je šetnja.

Postavljanje igrališta

Ako pozivate decu u kuću da se igraju, kreiranje „igrališta“ za njih može pomoći da stvari krenu dobro. Prostrani prostor koji nije pretrpan, sa ponuđenim igračkama i materijalima, obično dobro funkcioniše.

Pomozite ako je potrebno

Ponekad ćete možda morati da se uključite i pomognete detetu da reši škakljive situacije. Ako detetu možete da uputite neke reči koje mu pomažu da razume svoja osećanja, možda bi to moglo da pomogne. Na primer: „Sanja ti je uzela igračku. Izgleda da se ljutiš. U redu je da se ljutiš. Da vidimo kako možemo to da rešimo“.
Svoje dete možete da naučite i nekim osnovnim pitanjima i rečenicama koji će mu pomoći u igri. Na primer: „I ja bih se s tim igrao/igrala.“, „Možemo li to pokušati zajedno?“ ili „Ne sviđa mi se kad to radiš“.

Kombinujte

Odlično je za vaše dete da bude i sa starijom i mlađom decom, sa decom istog uzrasta, kao i sa decom sa teškoćama u razvoju i decom tipičnog razvoja. To mu može pružiti priliku za razna iskustva.

Ako igra ne ide po planu

Stvari verovatno neće uvek ići po planu. Ne družimo se svi sa svima koje poznajemo ili se ne slažemo sa svima koje poznajemo. Normalno je da se brinete ako je vaše dete ignorisano ili izostavljeno iz igre, ili se ne ponaša u igri na očekivani način.
Ako igru sa drugom decom učinite zabavnom i ugodnom, vaše dete će verovatno poželeti ponovo da se igra.
Imajte na umu da igranje s drugom decom oduzima fizičku i emocionalnu energiju, pa će nakon velike igre vašem detetu možda trebati da provede neko vreme samo. Kako se bude sve bolje igralo sa drugom decom, prirodno će steći samopouzdanje.

Razumevanje igre

Način na koji se vaše dete igra i sklapa prijateljstva će se menjati u njegovim ranim godinama. Dete uči različite stvari iz igre u različitim uzrastima i fazama, uključujući kreativnost, fleksibilnost i rešavanje problema. I što više šansi dete ima da se igra, ima i više mogućnosti da nauči kako da se igra.
Igra se samo – kada se deca igraju sama i ne obraćaju pažnju na ono što drugi rade. Ova faza obično traje od 15 do 17 meseci. Normalno je da to traje duže kod dece s teškoćama u razvoju.
Paralelna igra – kada se deca igraju jedno pored drugog i mogu da koriste iste ili slične igračke kao i dete pored njih. Ova faza obično počinje u uzrastu od 18. i traje do 24. meseca, ali se može i kasnije javiti kod dece s razvojnim teškoćama.
Asocijativna igra je ona igra u kojoj deca prave i dele stvari, daju jedno drugome stvari ili se pridružuju onome što rade druga deca. Obično počinje oko treće godine, ali bi mogla biti i kasnije kod dece sa teškoćama u razvoju.
Kooperativna igra je ona u kojoj se deca udružuju kako bi radila aktivnosti u cilju zajedničkog dovršavanja neke započete aktivnosti. To može biti i igra u kojoj se smišljaju pravila ili aktivnost igranja igara sa pravilima. To se obično događa u trećoj ili četvrtoj godini, ali bi kod dece sa teškoćama u razvoju moglo biti i kasnije.

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena